·
·
·
·
Напомена:
Još kao dečak stigao je u Beč i odmah se obreo na pozornici. Bio je đak Aleksandra Štrakoša (Strakosch) i, kasnije, Franca Dojčingera (Deutschinger). Prvi stalni angažman dobio je u Haleu (1868), pa u Lajpcigu (1869), potom ponovo u Haleu, pa u Bremerhafenu, Ketenu (Köthen), Bernburgu i Berlinu, u koji se vratio pošto je dve sezone proveo u Beču (1878-1880). Celu deceniju (1884-1894) bio je član berlinskog Nemačkog pozorišta (Deutsches Theater), kojem je tada na čelu bio Adolf Laronž (v). Od jeseni 1894. više nije nastupao kao glumac (sa izuzetkom povremenih gostovanja u Lesingovom pozorištu, koje je vodio njegov prijatelj i saradnik Oskar Blumental (v), nego se posvetio isključivo pisanju drama. Sam ili u saradnji sa Blumentalom i Francom Šentanom (v) napisao je oko 30 pozorišnih komada. Drame pisane sa Šentanom objavljene su u 4 sveske (Dramatische Werke, 1899). Aktivno se angažovao na organizovanju Udruženja nemačkih glumaca i scenskih radnika i 1921, prilikom pedesetogodišnjice Udruženja, bio je izabran za počasnog člana. U SNP su izvedeni njegovi komadi U civilu (In Zivil, 1893), 4. III 1899, u prevodu Nikole Andrića, Kod belog konja (Im weißen Rößl, 1898, sa O. Blumentalom), 16. X 1904, u prevodu M. K. Savićevića, i Zlatan petao (sa Blumentalom) 29. V 1929.