·
·
·
·
Напомена:
T. je još kao dete učestvovao u pozorišnim predstavama po privatnim kućama i toliko zavoleo pozorište da je po završenoj gimnaziji pobegao od kuće i priključio se jednoj pozorišnoj trupi, ali – samo za šest nedelja. Očevim zauzimanjem dobio je angažman u Gradskom pozorištu u Breslavi; ubrzo je prešao u Brno, gde je njegov glumački i spisateljski talenat otkrio direktor Burgteatra Šrajfogl, koji ga je doveo u Beč. Tu se on istakao u ulogama mladih ljudi, ali je posle šest g. napustio austrijski glavni grad i jedno vreme kao virtuoz na gitari davao koncerte po raznim mestima; od 1822. je bio stalno nastanjen u Hamburgu, gde je stekao doktorsku titulu i posvetio se pisanju drama i radova o pozorištu; sem toga, osnivao je i uređivao časopise, od kojih su, svakako, najvažniji „Thalia“ (1836) i „Der Rezensent“, kojima je pozitivno uticao na mlade glumačke talente. On je dramatizovao Geteov idilični epos Herman i Doroteja (1820); ta dramatizacija je bila burno pozdravljena, a i sam Gete je njome bio zadovoljan. Od 32 drame, koliko ih je napisao, svojevremeno su bile poznate: Der beste Ton, Freien nach Vorschrift, Des Königs Befehl (glorifikacija Fridriha Velikog), Rosenmüller und Finke i druge. Njegovi komadi, kako su još savremenici zapazili, nisu veće i trajnije vrednosti. Prevaziđeni su i njegovi radovi o pozorištu i pozorišnoj umetnosti koji su izišli u četiri sveske (1873). U SNP je 1873. izveden njegov komad Seoska prostota (Die Einfalt vom Lande, 1839).