·
·
·
·
Напомена:
Stalni član SNP postao je 1891. i u njemu ostaje do aprila 1896, kada odlazi u Mostar za horovođu pevačkog društva „Gusle“. U Mostaru je uskoro umro, a na grobu se od njega oprostio Aleksa Šantić. Njegovim dolaskom u SNP značajno je unapređen nivo izvođenja pevačkih partija u komadima s pevanjem: „Od kako je D. horovođa, od to doba pozorišna družina lepo napreduje u pevanju. Svi komadi s pevanjem prikazuju se u nas da ne može lepše biti“ (iz zapisnika sa godišnje skupštine 1893). Bio je veoma plodan kompozitor. Njegove pesme za klavir i hor bile su vrlo pevljive, sa mnogo elemenata narodnog melosa, pa stoga i izrazito popularne: „Đurđevdan“, „Vesela je Srbadija“, „Vidovdanska himna“, „Devojka na studencu“, „Onamo ’namo za brda ona“, „Što se bore misli moje“, „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Svet će čitat’ pesme moje“, „Miletiću“, „Tihi poziv“, „Laku noć“, „Srbine!“, „Opelo“, „Za potokom“, „Strašljivac“, „Nek’ međ’ nama ljubav vlada“ itd. Napisao je i muziku za desetak pozorišnih komada, koji su svi izvođeni u SNP, pod njegovom dirigentskom palicom, a i posle njegove smrti: Zadužbina cara Lazara M. P. Šapčanina, Pop Dobroslav L. Ancengrubera u posrbi P. Markovića-Adamova, Nemanja M. Cvetića, Krajiškinja P. Krstonošića, Jabuka V. Miljkovića, Balkanska carica Nikole I Petrovića Njegoša, Graničari J. Frajdenrajha, Đido J. Veselinovića i D. Brzaka i Slobodarka M. Đorđevića-Prizrenca.