·
·
·
·
Napomena:
Potiče iz poznate porodice glumaca i pozorišnih radnika. Otac Eduard je bio operski pevač, glumac i reditelj u Berlinu, a kao reditelj u Drezdenu nasledio je poznatog nemačkog pisca Ludviga Tika (Tieck, 1773-1853); pored ostalog, napisao je Istoriju nemačke glume (Geschichte der deutschenSchauspie1kunst, u 5 svezaka, 1848-1874). Njegov sin Hans (1868-1927) bio je profesor u Vajmaru i napisao je više radova iz istorije nemačkog pozorišta, a izdavao je Arhiv za istoriju pozorišta (Archiv für Theatergeschichte, 1904-1905). Na scenu je stupio kao osamnaestogodišnjak; od 1869. je reditelj Dvorskog pozorišta u Karlsrueu, od 1873. reditelj Dvorskog pozorišta u Vajmaru, od 1884. direktor Dvorskog pozorišta u Oldenburgu i najzad direktor Kraljevskog pozorišta u Berlinu. Poslednjih g. života povukao se iz javnosti. Za rad u oblasti pozorišta Univerzitet u Jeni mu je dodelio počasni doktorat. Pored izdavanja Iflandovih i Šrederovih pisama upućenih glumcu Verdiju (Werdy), napisao je za nemačku scenu svečanu istorijsku sliku Luter (Luther, 1883) i komad Gustav Adolf (1891), postavio na scenu Geteovog Fausta kao misteriju, u dva dela (dva dana), i napisao više studija iz istorije pozorišta. On je ponemčio dramu Henri Hamelin francuskog pisca Emila Suvestra (Émile Souvestre, 1806-1854), koja je u SNP 1869. izvedena pod nazivom Fabričar, u prevodu Jovana Stefanovića Vilovskog.