Театрографија

Народно позориште у Београду од 1869. до 1914. године
Попис улога Зорке Тодосићке урађен је на основу Збирке позоришних плаката и програма Музеја позоришне уметности Србије, затим Репертоара Народног позоришта у Београду објављеног у публикацији Преображење: Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, аутор Петар Волк као и критика и приказа представа објављених у дневним новинама које се чувају у збирци Хемеротека Музеја позоришне уметности Србије у Београду. На основу ових података реконструисано је 173 улога Зорке Тодосићке, претежно одиграних главних рола што сведочи о изузетној ангажованости ове глумице у београдском позоришту. 

АЛЕКСАНДАР – Милан Јовановић: Краљева сеја, режија Лаза Поповић, премијера 16. фебруар 1869. 

ВИЛХЕЛМО – Фридрих Шилер: Вилхелм Тел, режија Лаза Поповић, премијера 5. април 1869. 

ДАНИЦА – Јосиф Фрајденрајх: Граничари или Сабор на Илијеву, режија Адам Мандровић, премијера 4. мај 1869. 

АНЂЕЛИЈА – Лазар Лазаревић: Владимир и Косара, режија Алекса Бачвански, премијера 25. децембар 1869.

ИВАН – Ђура Јакшић: Јелисавета кнегиња црногорска, режија Алекса Бачвански, премијера 7. јул 1870.

ЛИЗА – Нарцис Фурније и Мајер: Да се мењамо, режија Милош Цветић, премијера 12. јануар 1872. 

ЛИЗА – Фердинанд Рајмунд: Алпијски цар и човекомрзац, режија Ђура Рајковић, премијера 14. јануар 1878.  

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Жил Верн и Адолф Денери: Пут око земље за осамдесет дана, режија Тоша Јовановић, премијера 04. априла 1879.

МАРИЈА КЋИ ПУКОВНИЈЕ – Фридрих Блум: Марија кћи пуковније, режија Ђура Рајковић, премијера 29. септембра 1879. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Сахер-Мазох: Човек без предрасуда, режија Тоша Јовановић, премијера 8. децембар 1879.

ЕВА ВЕБСТЕРОВА – Густав Мозер: Библиотекар, режија Милош Цветић, премијера 13. мај 1881.  

ЈЕЛКА ЧИЗМИЋЕВА – Еде Тот: Сеоска Лола, режија Ђура Рајковић, премијера 21. новембар 1885. 

КЛОТИЛДА – Паоло Ферари: Самоубиство, режија Тоша Јовановић, премијера 8. април 1886. 

МАДЛЕНА – Анри Мелак: Граф Пракс, режија Тоша Јовановић, премијера 7. октобар 1886. 

КАТА ГОРОНАД – Шандор Лукачи: Риђокоса, режија Ђура Рајковић, премијера 3. јануар 1887. 

МАРИТА – Лудвиг Доци: Пољубац, режија Ђура Рајковић, премијера 2. април 1888. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Мелвил: Она је луда, режија Мандровић, премијера 12. децембар 1888.

ШАРЛОТА – Адолф Д’Енери и Гистав Лемоан: Мајчин благослов или Савојски бисер, режија Тоша Јовановић, премијера 28. мај 1889. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Арсен Ансело и Комберус: Пријатељ Гранде, режија Милош Цветић, премијера 15. март 1890.

КЛАРИСА ПОНФЕРНАНОВА – Александар Дима Син: Дениза, режија Милорад Гавриловић, премијера 22. март 1890.

ВЛАЈКО – Милорад П. Шапчанин: Задужбина, режија Милош Цветић, премијера 23. март 1891. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Јован Стерија Поповић: Женидба и удадба, режија Тоша Јовановић, премијера 15. фебруар 1892.

ЖИВАНА – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо, режија Ђура Рајковић, премијера 7. јун 1892. 

ЈЕЛА – Стеван Ј. Јевтић: Благо цара Радована, режија Ђура Рајковић, премијера 30. јануар 1893. 

ДИЈАНА – Александар Бисон и Антон Марс: Дупла пуница, режија Илија Станојевић, премијера 18. фебруар 1893. 

ПЕПА РЕМБО – Едуар Пајерон: Миш, режија Милорад Гавриловић, премијера 2. март 1893. 

КЛАРА – Хосе Ечегарај: Маријана, режија Милош Цветић, премијера 16. новембар 1893.

НИШЕТА – Александар Дима Син: Госпођа с камелијама, режија Милорад Гавриловић, премијера 27. новембар 1893.

ЛЕНКА – Јожеф Сигети: Стари Бака, режија Ђура Рајковић, премијера 2. јануар 1894. 

САВЕТА – Коста Трифковић: Школски надзорник, режија Милорад Гавриловић, премијера 4. јануар 1894. 

ЕВИЦА – Илија М. Вукичевић: Срећа и људи, режија Ђура Рајковић, премијера 4. јануар 1894. 

ГОСПОЂИЦА БОНБАНСОВА – Анри Мелак и Лудовик Халеви: Трикош и Каколе, режија Милорад Гавриловић, премијера 29. јануар 1894. 

ФАНШЕТА – Шарлота Бирх-Пфајфер: Цврчак, режија Ђура Рајковић, премијера 9. фебруар 1894. 

ЦЕЗАРИНА – Алфред Делакур и Алфред Хенкен: Прва парница, режија Милорад Гавриловић, премијера 12. март 1894. 

ЈЕЛКА – Карло Холтај: Низ бисера, режија Милорад Гавриловић, премијера 13. март 1894. 

МАРТА – Гергељ Чики: Мајка, режија Ђура Рајковић, премијера 19. март 1894. 

ИЛОНКА – Шандор Лукачи: Агнеша, режија Ђура Рајковић, премијера 24. март 1894. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Емил Ожие: Олимпијина удаја, режија Ђура Рајковић, премијера 18. август 1894.

ЖЕРАНКА – Жан Араго и Пол Вермон: Ђаволови записи, режија Милорад Гавриловић, премијера 18. септембар 1894. 

МАРИЈА – Љубинко Петровић: Суђаје, режија Ђура Рајковић, премијера 12. октобар 1894. 

КАРОЛИНА ЛИБХЕРЦ – Јосиф Фрајденрајх: Граничари или Сабор на Илијеву, режија Ђура Рајковић, премијера 28. октобар 1894. 

ЛУЈЗА – Адолф Д’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице, режија Милорад Гавриловић, премијера 27. новембар 1894. 

ЛИДУНКА – Карел Сабине: У бунару, режија Андрија Фијан, премијера 29. новембар 1894. 

ВАЛТРУДА – Фридрих Хоп: Кућна капица доктора Фауста, режија Андрија Фијан, премијера 4. децембар 1894. 

АЛЕКСИНА – Теодор Бариер и Ламбер Тибуст: Пријатељ из Лиона, режија Милорад Гавриловић, премијера 10. јануар 1895. 

ВАЛЕНТИНА – А. Бисон: Покојни Тупинел, режија Светислав Динуловић, премијера 9. март 1895.  

СОФИЈА – Франсоа Копе: За круну, режија Фијан, режија Андрија Фијан, премијера 18. март 1895.

ЖОФИ – Ференц Чепреги: Црвени буђелар, режија Ђура Рајковић, премијера 23. март 1895. 

ФЛОРА – Анисе Буржоа и Пол Февал: Грбоња, режија Ђура Рајковић, премијера 15. април 1895. 

ВИЈОРИКА – М. Мило: Врачара, режија Милорад Гаврилович, премијера 16. април 1895.

ДЕНИЗА ОД ФЛАВИЊИЈА, МАМЗЕЛ НИТУШ – Анри Мелак и Алберт Мијо: Мамзел Нитуш, режија Андрија Фијан, премијера 27. април 1895. 

МЕНИКА – Рикардо Кастелвекио: Сеоска школа, режија Светислав Динуловић, премијера 3. август 1895. 

ШОНШОНА, ГЦА ПАГОДА, ОФЕЛИЈА – Д’Енери и Лемоан: Мајчин благослов или Савојски бисер, режија Милорад Гавриловић, премијера 27. август 1895.

ОЛИМПИЈА – Ежен Кормон и Ежен Гранже: Чича Мартин хамалин, режија Ђура Рајковић, премијера 31. август 1895.

ИЛОНКА – Шандор Лукачи: Агнеша, режија Илија Станојевић, премијера 8. новембар 1895. 

ДЕНИЗА ОД ФЛАВИЊИЈА-МАМЗЕЛ НИТУШ – Анри Мејак и Албер Мијо: Мамзел Нитуш, режија Милорад Гавриловић, премијера 11. новембар 1895. 

ЈОВАНКА – Ксавие де Монтепен и Хектор Шарије: Женски рај, режија Ђура Рајковић, премијера 12. новембар 1895. 

ЛИДУНКА – Карел Сабине: У бунару, режија Љ. Станојевић, премијера 14. новембар 1895. 

АДЕЛА – Паоло Ђакомети: Четири жене под једним кровом, режија Ђура Рајковић, премијера 17. фебруар 1896. 

ДОРИНА – Молијер: Тартиф или Варалица, режија Ђура Рајковић, премијера 12. март 1896.

КАТА – Брандон Томас: Карлова тетка, режија Ђура Рајковић, премијера 30. март 1896.

ВАЛЕНТИНА ОД САНТИСА – Александар Дима Син: Деми-Монд, режија Светислав Динуловић, премијера 13. април 1896. 

ТОТО – Пол Било и Алберт Бале: Тата-Тото, режија Светислав Динуловић, премијера 25. април 1896. 

АГАТА – Алфред Хенкен: Воз за шетњу, режија Светислав Динуловић, премијера 1. јун 1896. 

МАРТА – Казимир Делавињ: Лудвик XI, режија Светислав Динуловић, премијера 24. август 1896.

ПРАСКА – Жил Верн, Филип Жил и Арнол Мортије: Доктор Окс, режија Светислав Динуловић, премијера 6. јануар 1897.

ЈУМ-ЈУМА – В. С. Џилберт: Микадо или Један дан у Титипу, режија Светислав Динуловић, премијера 21. април 1898. 

ГРОФИЦА ОЛГА СУХАРЕВА – Викториен Сарду: Федора, режија Милорад Гавриловић, премијера 1. октобар 1898. 

ЖИМБЛЕТА – Филип Диманоар и Габе Клервил: Драмске лудорије, режија Светислав Динуловић, премијера 25. октобар 1897. 

РУЖА – Љубинко Петровић: Девојачка клева, режија Ђура Рајковић, премијера 20. децембар 1898.

ЈОВАНКА РЕМОН – Едуар Пајерон: Досадан свет, режија Милорад Гавриловић, премијера 27. фебруар 1899.

ЈОЗЕФА ФОГФРИУБЕР – Оскар Блументал и Густав Калдебург: Код Белог коња, режија Милорад Гавриловић, премијера 28. мај 1899. 

ЛОЛА – Ђовани Верга: Сеоско честољубље, режија Милорад Гавриловић, премијера 28. септембар 1899. 

РИДОКОСА БЕТИНА – Алфред Дири и Анри Шиво: Маскота (Батлија девојка), режија Светислав Динуловић, премијера 29. јануар 1900.  

ЈЕЛЕНА – Мелак и Халевија: Лепа Јелена, режија Динуловић, премијера 13. јун 1900.

КОШТАНА – Борисав Станковић: Коштана, режија Илија Станојевић, премијера 22. јун 1900.

АЛБЕРТИНА – Анри Мелак и Лидовик Халеви: Ни око шта, режија Милорад Гавриловић, премијера 7. новембар 1900. 

СТАТИСТКИЊА – Бранислав Нушић: Љиљан и Оморика, режија Милорад Гавриловић, премијера 21. новембар 1900.

ВЛАЈКО – Милорад П. Шапчанин: Задужбина, режија Ђура Рајковић, премијера 22. фебруар 1901. 

МЛАДОСТ – Фердинанд Рајмунд: Сељак као милионар – Девојче из вилинског царства, режија Љуба Станојевић, премијера 11. март 1901. 

СИКА БУЋМЕЏИЈСКА – Стеван Сремац: Ивкова слава, режија Љуба Станојевић, премијера 21. април 1901. 

ВЕСЕЛИЋКА – Еде Сиглигети и Александар Балаш: Радничка побуна, режија Љуба Станојевић, премијера 22. април 1901. 

СУЛТАНА – Јован Ст. Поповић: Зла жена, режија Милорад Гавриловић, премијера 26. април 1901. 

КАТА ГОРОПАД – Шандор Лукачи: Риђокоса, режија Љуба Станојевић, премијера 3. јун 1901. 

КРИСТА – М. Вест и Л. Хелд: Птичар, режија Гавриловић, премијера 22. септембар 1901. 

МИЗЕТА – Теодор Бариер и Анри Мирже: Чергашки живот, режија Милорад Гавриловић, премијера 6. октобар 1901. 


АДЕЛАИДА РУПЕКОВА – Густав Фрајтаг: Новинари, режија Милорад Гавриловић, премијера 3. новембар 1901. 

ПАНА – Тихомер Алмаши: Пана Циганка, режија Љуба Станојевић, премијера 2. април 1901.

РУЖА – Љубинко Петровић: Девојачка клетва, режија Љуба Станојевић, премијера 20. мај 1901. 

ЛЕНКА – Јожеф Сигети: Стари Бака, режија Љуба Станојевић, премијера 21. мај 1901. 

КАРОЛИНА ЛИБХЕРЦ – Јосиф Фрајденрајх: Граничари или Сабор на Илијеву, режија Милорад Гавриловић, премијера 22. мај 1901. 

МИМОЗА – Овен Хал и Хари Гринбанк: Гејша, режија Светислав Динуловић, премијера 7. јун 1901. 

ЖИВАНА – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо, режија Светислав Динуловић, премијера 10. јун 1901.

ИЛОНКА ПАВЛОВА УНУКА – Шандор Лукачи: Агнеша, режија Светислав Динуловић, премијера 5. август 1901. 

КОШТАНА – Борисав Станковић: Коштана, режија Светислав Динуловић, премијера 21. октобар 1901. 

ЛОЛА – Ђовани Верга: Сеоско частољубље, режија Светислав Динуловић, премијера 1. новембар 1901. 

ИЛКА ЕТВЕСЕВА – Густав Мозер и Франц Шентан: Рат у миру, режија Милорад Гавриловић, премијера 12. јануар 1902. 

АТЕНАНДА – Жорж Оне: Љубав и понос, режија Гавриловић, премијера 17. јануар 1902. 

РОЗИНА – Бомарше: Севиљски берберин, режија Светислав Динуловић, премијера 19. јануар 1902.

СЕЉАНКЕ – Сиглигети: Циганин, режија Милорад Гавриловић, премијера 22. јануар 1902. 

ЛУЈЗА – Адолф Е’Енери и Ежен Кормон: Две сиротице, режија Светислав Динуловић, премијера 14. октобар 1902.

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Планкет Роберт: Корневиљска звона, редитељ непознат, премијера 20. октобра 1902.

ГЂА ФАНИ ВИЛТОН – Хенрик Ибзен: Габриел Боркман, режија Гавриловић, премијера 23. новембар 1902. 

ГЂА ГИШАР – Александар Дима Син: Господин Алфонс, режија Милорад Гавриловић, премијера 22. мај 1903.  

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Молијер: Силом лекар, режија Сава Тодоровић, премијера 15. новембар 1903.

НИКОЛИКОЈА – Молијер: Пучанин као властелин, режија Илија Станојевић, премијера 29. април 1904. 

ЗАЗА – Пјер Бертон и Шарл Симон : Заза, режија Илија Станојевић, премијера 8. мај 1904.  

МИРАНДОЛИНА – К. Голдони: Мирандолина, режија Илија Станојевић, премијера 22. јун 1904. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Анри Мелак: Добио човек орден, режија Илија Станојевић, премијера 9. децембар 1904. 

САРА – Викториен Сарду: Чича Самуило, режија Сава Тодоровић, премијера 8. јануар 1905.

ШИПРИЈЕНА – Викториен Сарду и Е. Нажак: Разведимо се, режија Сава Тодоровић, премијера 15. јануар 1905.

ПЕРСИДА – Бранислав Нушић: Протекција, режија Илија Станојевић, премијера 25. јануар 1905.

ГИЗЕЛА ОД ГУРЖИРАНА – Пол Ервие: Загонетка, режија Сава Тодоровић, премијера 17. фебруар 1905. 

ХАНА ШЕЛ – Герхарт Хауптман: Кириџија Хеншел, режија Милорад Гавриловић, премијера 26. фебруар 1905. 

ДЕНИЗА ОД ФЛАВИЊИЈА-МАМЗЕЛ НИТУШ – Викториен Сарду: Мамзел Нитуш, режија Павловић, премијера 15. март 1905. 

ЈОЗЕФА ФОГЛХУБЕР – Оскар Блументал и Густав Калдебург: Код Белог коња, режија Илија Станојевић, премијера 22. март 1905.

АЛЕЗИЈА – Морис Ордоно : Лутка, режија Павловић, премијера 3. април 1905.

ЖИВАНА – Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак: Ђидо, режија Илија Станојевић, премијера 20. август 1905.

КЛОДИНА – Молијер: Жорж Данден, режија Сава Тодоровић, премијера 10. септембар 1905. 

АТЕНАИДА – Жорж Оне: Ливничар, режија Сава Тодоровић, премијера 27. септембар 1905.

АГАТА – Алфред Хенкен, Алфред Мортије и Сент-Албен: Воз за шетњу, режија Сава Тодоровић, премиејера 8. октобар 1905. 

ГЂА ДИНДАЛСКА – Александар Фредро: Госпође и хусари, режија Илија Станојевић, премијера 13. октобар 1905.

РОЗА – Фердинанд Рајмунд: Распикућа, режија Павловић, премијера 16. октобар 1905.

РОЗА – Благоје Т. Недић: На низбрдици, режија Илија Станојевић, премијера 25. октобар 1905.

ЈОВАНКА – Мишел Каре и Жил Барбије: Јованчини сватови, режија Павловић, премијера сезона 1904/1905.

ГЂА ДИНДАЛСКА – Александар Фредро: Госпође и хусари, режија Илија Станојевић, премијера 13. октобар 1905.

ЈЕЛКА ЧИЗМИЋЕВА – Еде Тот и Стеван Дескашев: Сеоска лола, режија Милорад Гавриловић, премијера 21. новембар 1905.

ПАКРЕТА – Албен Валабрег: Диран и Диран, режија Сава Тодоровић, премијера 15. децембар 1905.

АЛМА – Херман Судерман: Част, режија Милорад Гавриловић, премијера 17. децембар 1905.

ГЂИЦА ХЕСЕЛ – Хенрик Ибзен: Стубови друштва, режија Милорад Гавриловић, премијера 18. фебруар 1906. 

КЛЕМЕНТИНА – Бело и Вилтар: Цезаров тестамент, режија Сава Тодоровић, премијера 16. март 1906. 

ФРОЊА – Л. Анценгрубер: Кривоклетник, режија Гавриловић, премијера 23. март 1906.

ОСМА СНАХА – Иво Војновић: Смрт Мајке Југовића, режија Гавриловић, премијера 8. април 1906.  

ТЕТКА ТОПЕНОВА – Александар Бисон: Пигалова улица, режија Сава Тодоровић, премијера 22. јун 1906. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Данијел Риш: Изговор, режија Милорад Гавриловић, премијера 31. август 1906.

МАЛЋИКА – Коста Трифковић: Избирачица, режија Динуловић, премијера 21. септембар 1906. 

ЛОЛА – Ђ. Тарђони-Торцети и Ђ. Менаши: Кавалерија рустикана, режија Динуловић, премијера 23. новембар 1906.

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Гастон де Кајаве и Робер де Флер: Мужевљева срећа, режија Илија Станојевић, премијера 9. децембар 1906.

ГРОФИЦА МЈАКАЈЗ – Л. Толстој: Ана Карењина, режија Милорад Гавриловић, премијера 12. април 1907.  

АДЕЛА – Јохан Штраус: Слепи миш, режија Александар Бинички, премијера 26. маја 1907. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Марко Прага: Криза, режија Милорад Гавриловић, премијера 12. мај 1907.

РОЗА – Фердинанд Рајмунд: Распикућа, режија Светислав Динуловић, премијера 27. децембар 1907.

ИЗАБЕЛА – Ђероламо Ровета: Дорина, режија Сава Тодоровић, премијера 26. јануар 1908.

БАРОНИЦА ЛИДИЈА – Иво Војновић: Дубровачка трилогија, режија Сава Тодоровић, премијера 30. јануар 1908. 

МАРИЈА – Владимир Пежински: Лакомислена сестра, режија Сава Тодоровић, премијера 5. априла 1908.

ЖИВАНА – Јанко Веселиновић: Ђидо, режија Павловић, премијера 13. април 1908.

САЛИКА – Илија Станојевић: Дорћолска посла, режија Илија Станојевић, премијера 29. јануар 1909.

ДАМА ПОД ГУСТИМ ВЕЛОМ – Чедомир Поповић: Канцеларијско време, режија 19. фебруар 1909. 

ИЗАБЕЛА ЛАГАРД – Анри Бернсен: Крадљивац, режија Сава Тодоровић, премијера 6. јун 1909. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Алфред Капи: Две школе, режија Илија Станојевић, премијера 25. август 1909.

СОЈКА – Бранислав Нушић: Иза божјих леђа, режија Илија Станојевић, премијера 16. септембар 1909. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Анри Бернстен: Самсон, режија Милорад Гавриловић, премијера 7. октобар 1909.

НЕРА – Милован Глишић: Подвала, режија Милорад Гавриловић, премијера 5. новембар 1909.

ФЕМА – Јован Ст. Поповић: Покондирена тиква, режија Илија Станојевић, премијера 30. децембар 1909.  

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Лудвиг Тома: Морал, режија Сава Тодоровић, премијера 28. август 1910.

МАРКИЗА ОД ЖИВИЊИ – Гастон де Кајаве и Роберт де Флер: Љубав бди, режија Милорад Гавриловић, премијера 21. октобар 1910. 

МЕРИМА – Алекса Шантић: Хасанагиница, режија Илија Станојевић, премијера 20. новембар 1910. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Анри Бернстен: Вихор, режија Милорад Гавриловић, премијера 16. март 1911.

ЈУЛИШКА – Бранислав Нушић: Пут око света, режија Илија Станојевић, премијера 26. март 1911. 

МАЈКА – Марко Прага: Девице, режија Милорад Гавриловић, премијера 27. април 1911.

МАРИЈА АНДРЕЈЕВНА АЗБЕСТОВА – И. Н. Потапенко: Битанга, режија Илија Станојевић, премијера 14. септембар 1911. 

ТЕКЛУША – А. Н. Островски: Бура, режија Александар И. Анрејев, премијера 24. новембар 1911.

СУЛТАНА – Јован Ст. Поповић: Зла жена, режија Илија Станојевић, премијера 2. фебруар 1912. 

ВАРВАРА ПЕТРОВНА – Виктор Ришков: Држани стан, режија Александар И. Андрејев, премијера 22. фебруар 1912.

БАРОНИЦА – Алфред Капи: Пустолов, режија Сава Тодоровић, премијера 7. март 1912. 

ЂУЛИЈА – Ђузепе Ђакоза: Као лишће, режија Милутин Чекић, премијера 18. август 1912.

МИША – Лав Толстој: Живи леш, режија Александар И. Андрејев, премијера 9. јануар 1913. 

НАТАЛИЈА СТЕПАНОВНА – Антон Чехов: Просидба, режија Александар И. Андрејев, премијера 28. фебруар 1913. 

РАЈКО – Иво Војновић: Лазарево васкрсење, режија Милутин Чекић, премијера 15. мај 1913. 

А. П. Чехов: Минијатуре: Кривац, Јубилеј, Хирургија, режија А. И. Андрејев, премијера 19. септембар 1913.

ХЕРМИНА – Франц Шентан: Златан паук, режија Илија Станојевић, премијера 27. октобар 1913.

САЛИКА – Илија Станојевић: Дорћолска посла, режија Илија Станојевић, премијера 24. март 1914. 

НЕПОЗНАТА УЛОГА – Божидар Јоксимовић: Угашено огњиште, режија Илија Станојевић, премијера 9. април 1914.