bootstrap theme



драмски уметник
Бора Тодоровић

(1929-2014)

Аутор изложбе кустос Биљана Остојић
Аутор онлајн верзије изложбе Емилија Јовановић

Mobirise

Биографија

Бора Тодоровић је рођен у Београду 1929. у породици просветних радника. Захваљујући старијој сестри, већ познатој глумици Мири Ступици, уписао је 1949. као друга генерација, Позоришну академију у класи професора Јозе Лауренчића. Он му је дао савет кога се касније придржавао: „На сцени не показуј више него што је природно“. Први ангажман добио је у Београдском драмском позоришту (1953. до 1957.). Улоге у том позоришту су „Епизодне ситнице“. У Хрватском народном казалишту у Загребу (1957. до 1961.) играо је много, у различитим улогама, најчешће савремени репертоар – све што је потребно младом глумцу у првим сезонама.
Од јесени 1961. члан је легендарне поставе Атељеа 212 - позоришта његовог живота, где је 1961. одиграо улогу Мортимера у представи Арсеник и старе чипке. Био је то први успех и прекретница у каријери. Трећи позоришни почетак, напокон је означио континуирану каријеру у низу култних представа Атељеа 212 и Звездара театар. Доћи ће до позиције доброг карактерног глумца, прототип кога није измислио Бора, али га је довео до врхунца и неслућено раскошне лепезе ликова. Бора Тодоровић је прешао пут од почетничке несигурности до првака фино изнијансиране карактерне комике. Најчешће му је успевало играти, а не глумити. Није прокоцкао ниједну шансу у комедији. Сам је признао: „Тај полусвет нико не игра боље од мене“. Уметничка сарадња између Боре Тодоровић и „његових писаца“, Александра Поповића и Душана Ковачевића, „златни је пресек“ његове каријере. Позориште Атеље 212, место је њиховог првог сусрета, откривања и тајног уметничког повезивања. 

Бора Тодоровић и Александар Поповић

С разлогом је био миљеник Александра Поповића. Били су на истој таласној дужини, иста генерација и познавали су живот са исте стране опипљив, аутентичан. Везивао их је таленат и међусобна приврженост. Сличност у наравима, васпитању, социјалној припадности, животном добу, смислу за хумор. Играо је Бора у готово свим Поповићевим комадима – у позоришту и на телевизији већ на почетку каријере, у кључним драмским текстовима Александра Поповића: можда најтипичнијем делу, Крмећи кас и најуспешнијем Развојни пут Боре шнајдера.
Крмећи кас први је комад Александра Поповића у коме је Бора играо Тодора II (Атеље 212, 1966.). Од те улоге постао је Ацин глумац. Био је то искорак за који је добио одличне критике. Улогом Витомира Камбасоковића, „типичне барабе“ радничког самоуправљања, суптилним карикирањем нашег менталитета, још једном је показао да је заиста изванредан тумач Поповићеве хуморне каскаде (у представи Развојни пут Боре шнајдера, Атеље 212, 1967.). У Атељеу 212 играо је још Одаџију, у представи Капе доле (1968). Ликови из овог комада су и сувише асоцијални на ондашњу политичку елиту, те је представа имала само три извођења. Три улоге, три тријумфа. После тринаест година срешће се поново писац и глумац, на сцени Звездара театар у култној представи Мрешћење шарана (1984.). Бора Тодоровић је најбоље играо Поповићеве јунаке, сведене на размере човечуљка скученог увида у сопствену ситуацију и малог разумевања сопствене друштвености. 

Бора Тодоровић и Душан Ковачевић

Сарадња између Боре Тодоровића и Душана Ковачевића почиње од његове дипломске представе Маратонци трче почасни круг, у позоришту Атеље 212, 1973. и улоге Лакија Топаловића, за коју је добио Стеријину награду. Крајем исте године и у истом позоришту, Бора је добио улогу „кукавног песника“, Јеленчета Вилотића у Радовану III Душана Ковачевића. Био је то јединствен успех за годину дана – и за младог писца и за младог глумца. Постао је близак са Ковачевићем без обзира на разлику у годинама; „Приватно ја га осећам као брата, иако смо генерацијски различти“. За глумачки идентитет Боре Тодоровића, двоструко је важан драмски текст Маратонци трче почасни круг, поред улоге позоришног Лакија Топаловића, у филмској верзији био је популарни Ђенка, две улоге које је много волео.
„Александар Поповић и Душан Ковачевић су веома сродни, а ликови које они описују и њихови карактери су веома живи – то су карактери данашњице. Душко је сјајан писац нашег српског менталитета и нормално је да волим његове комаде. А Александар је врсан писац и познавалац овог тла и свега што се дешава на овом простору. Ти ликови су веома комуникативни, публика их препознаје и некако ми је све то легло. У питању су два велика писца којима је тешко одолети. Они су доста сродни и заузимају важно место у српској литератури“. Рекао је Бора Тодоровић сумирајући рад са двојицом писаца. 

Значај Боре Тодоривћа

Борине улоге у делима Александра Поповића и Душана Ковачевића, чине велики део његовог укупног глумачког опуса: Остварио је 19 улога код Александра Поповића (на радију, телевизији, позоришту), и 13 улога код Душана Ковачевића (у позоришту, филму, телевизији). Награде су биле само потврда уметничког препознавања. Друштвено маргинализовани антијунаци – аутентични, живи, само наши, све их је регистровало опсерваторско око Боре Тодоровића. Сачувани и запамћени појавиће се у спонтаној, лежерној, природној, шармантној, само на први поглед лакој изведби. Писци су нашли правог глумца да својом „неухватљивом игром“ удахне сценски живот њиховим ликовима. Иако је реч о два писца различите вредносно-идеолошке орјентације повезују их ликови националних менталитета, као заједничко крајње одредиште. Можда су политички системи својом мањкавошћу индуковали карактере о којима су писали Александар Поповић и Душан Ковачревић, а чији је Бора Тодоровић био непогрешиви тумач. Можда је то међусобно вековно варање створило Тодора II, Витомира Камбасковића, Одаџију, Кум Свету Милосављевића, Газда Богољуба, Лакија Топаловића, Јеленчета Вилотића, Глумца Белог, Луку Лабан, Ђенку...

Контакт

Адреса:

Господар Јевремова 19, Београд, Србија

РАДНО ВРЕМЕ:

Администрација
понедељак – петак 9:00 – 15:00

Галерија
понедељак – петак 9:00 – 18:00
субота  (по најави) 9:00 – 14:00
пријаве на program@mpus.org.rs

Рад са Истраживачима
понедељак – петак 10:00 – 14:00

Улаз слободан. Добро дошли!

Телефон:

телефон: +381 11 2626630
fax: +381 11 2628 920

E-mail:

www.mpus.org.rs
office@mpus.org.rs
program@mpus.org.rs