·
·
·
·
Напомена:
Kada je školske 1950/1951 otvorena Pozorišna akademija u Beogradu, upisala je grupu glume.
Po završetku akademije otišla je u Narodno pozorište u Niš, sa rediteljem Dušanom Rodićem, koji će kasnije postati njen suprug. U Niškom pozorištu provela je četiri veoma plodne godine (1953-1957).
Posle gostovanja reditelja Predraga Dinulovića u Nišu 1956. i uspešno ostvarene Maše u „Tri sestre” Čehova, Neda Brgić naredne sezone prelazi u Beogrdsko dramsko pozorište.
Od 1957.do 1978, kada je otišla u prevremenu penziju, Neda (udajom za reditelja Aleksandra) Ognjanović, ostvarila je niz zapaženih kreacija. Počela je u Ćopićevim „Doživljajima Nikoletine Bursaća” sa Radetom Markovićem, u kome je igrala sve ženske likove, od Curetka, Majke, do babe Trivune, na preko tri stotine repriza.
Ubrajala je u svoje najbolje uloge Lauru („U agoniji“ Miroslava Krleže) i Džou Britn („Tugovanka za gospodina Čarlija“ Dž. Boldvina).
Među ostalim uspelijim ostvarenjima se izdvajaju: Kraljica Draga („Konak“ M.Crnjanskog), Marjutka („Balada o Poručniku i Marjutki“ B.Krefta), Rašel („Vasa Železnova“ M.Gorkog), Gospođa Spasićka („Ujež“ B. Nušića), Lujza („Posle pada” A Milera), Hana („Kralj Betajnove“ Ivana Cankara), Klara („Leda” M. Krleže), Jevrosima („Maksim Crnojević” L.Kostića). Gostovala je u Narodnom pozorištu u Beogradu kao Horovođa zarobljenih Trojanki („Orestija“ Eshila, 1989) „sigurna, ozlojeđena i pribrana“.
Malo je nastupala na radiju i televiziji. Igrala je u filmovima „Dan četrnaesti" (1961) Zdravka Velimirovića, „Bube u glavi" (1970), „Živeti kao sav normalan svet" (1982), oba u režiji Miše Radivojevića, kao i u filmu „Boj na Kosovu" (1989) Zdravka Šotre.