·
·
·
·
Напомена:
Posle Drugog svetskog rata će ga videti i pariska publika (1948). I tako se sve do tragične smrti u avionskoj nesreći delio između starog i novog sveta kao pozorišni, filmski, televizijski i kabaretski glumac, kao dramski pisac, kompozitor, reditelj, dirigent, kao igrač, sastavljač filmskih ili baletskih scenarija, ali i adaptator tuđih tekstova. Pritom nije propustio da objavi nekoliko romana, zbirki pesama, zbirki pripovedaka i dva toma uspomena. Za usluge koje je učinio kulturi i umetnosti Njujorški klub pozorišnih kritičara dodelio mu je svoju nagradu (1942), Saseški univerzitet mu je podario titulu doktora književnosti, Kraljevsko književno udruženje ga je izabralo za svog člana, a engleska kraljica ga je 1970. proizvela u lorda. Kao pisac, pretrpeo je uticaj Oskara Vajlda i Bernarda Šoa, Šeridana i Kongriva. Sa svoje strane, uticao je na Terensa Retigena, Džona Ozborna i Frenka Markusa. Iz njegove mnogostruke aktivnosti treba izdvojiti komedije, koje je sastavljao sa talentom, i muzičke komedije po kojima je postao široko popularan. Slično mnogim scenski obdarenim ljudima, pisao je vešto konstruisane komade koji su se odlikovali dobrim dijalogom i duhovitošću. Ali je, u ukupnom utisku, bio pre vrlo darovit i neobično prijatan zabavljač no istinski dramski stvaralac. SNP je 1933. prikazalo njegov komad Intimnosti (Private Lives, 1930).