a Музеј позоришне уметности Србије
Институција од националног значаја
Aктуелно Збирке Архива Публикације Контакт a Ћир a Lat
Театрослов
Погледајте и остале збирке:
Историја српског позоришта
online
Донатори
 

 
Фотографије

 
Ако позоришну представу посматрамо као неколико хиљада сценских секунди, којима глумци својом акцијом и умећем дају смисао и јединство, онда позоришна фотографија може да покаже да је свака од тих секунди (фиксираних фотографијом) итекако важна за израз, стил и уметнички домет представе, мада су само неколике од њих пресудне. Фотограф позоришне представе треба да покуша да открије и следи траг, да сачека и сними управо те "скупоцене секунде".
Он не прави стрип представе, већ од стотину снимака бира једва неколико, и оне постају документ живота на позорници."
(Боро Драсковић, Глумац и фотографија,
8. међународни тријенале
Позориште у фотографској уметности,
Нови Сад, 1986)
 
Међутим, овакво виђење фотографа и његовог рада ипак условљава известан проблем који је изузетно сложен. Питање је наиме, колико је одређена позоришна фотографија уистину аутентична и документарна, а колико је с друге стране, производ субјективног виђења сцене од стране самог фотографа. Другим речима, дилема је ко треба да одлучи која ће сцена, који тренутак, који низ секунди из неке представе бити снимљен, као и каква ће коначна визуелна слика о одређеној представи, благодарећи фотографији бити остављена будућим нараштајима. У том смислу досадашња пракса указује на чињеницу да позоришни фотограф и његово дело готово увек зависе од афинитета редитеља према представи, од саме склоности фотографа према уметничким вредностима, или понекад, од посебних захтева самих глумаца, сценографа, или костимографа.

Одељење позоришне фотографије располаже бројним историјским и савременим фотографијама српског и југословенског глумишта. Ова грађа је, на основу критеријума периодизације подељена у две целине. Прва обухвата време од првих фото докумената о нашем театру до краја другог светског рата, а друга се односи на период од 1944. године до данас. Даљом класификацијом материјала издвајају се следеће подтеме: Личности, Представе (сценске фотографије представа београдских позоришта), Позоришта (фотографије уметничких ансамбала, техничког особља, прослава јубилеја, радионица махом београдских позоришта), Градови (сценске фотографије, личности, ансамбала итд. везане за рад позоришта из унутрашњости), Ансамбли позоришта (фотографије ансамбала активних до 1945.), Приватне групне фотографије, Позоришне зграде у Београду, Позоришне зграде ван Београда, Стари Београд, Путујућа позоришта, Соирéес либрес, Гостовања (са подтемама: Художественици, Гости из иностранства у драми, Гости из земље у драми, Инострана гостовања у Опери, Гости из земље у опери, Гостовања у Балету), Војничка и реконвалесцентска позоришта, Заробљеничка позоришта и позоришта НОБ-а, Аматери, Страна позоришта, Позоришне школе, Конгреси, Фестивали, Филм.

Фотографија у Музеју позоришне уметности Србије има вишеструку намену. Она првенствено служи као драгоцен извор сазнања и информација о томе како су изгледали позоришни ствараоци, сведочи о визуелном њихове уметности, о изгледу театарских установа, затим као атрактиван експонат на изложбама у Музеју, али и другим институцијама, као илустрација за разноврсне позоришне публикације и студије (годишњаке, монографије, историје позоришта и друго). Осим тога, фотографије помажу театролозима и другим позоришним ствараоцима, редитељима, сценографима, костимографима у реконструкцији одређених представа, или само појединих њихових елемената - сценографије, костима, а од посебног су значаја за студенте ФПУ као и ФДУ и младе театарске почетнике јер су подстицајне као извор нових идеја. Многе новинске и телевизијске редакције као и публицисти који се баве позориштем, користе позоришну фотографију за илустровање својих чланака, књига или емисија.
 
Вела Нигринова као Јованка Орлеанка
 
Димитрије Гинић у улози Хаи - Замфира у "Зони Замфировој"
 
Сцена из Аиде, Народно позориште Београд, 1948.
Зденка Зикова (Аида),
Меланија Бугариновић (Амнерис),
Лазар Јовановић (Радамес)
 
Димитрије Ружић као Југ Богдан