a Музеј позоришне уметности Србије
Институција од националног значаја
Aктуелно Збирке Архива Публикације Контакт a Ћир a Lat
Театрослов
Погледајте и остале збирке:
Историја српског позоришта
online
Донатори
 

 
Библиотека

 
Фонд библиотеке Музеја обухвата 9.000 инвентарисаних монографских публикација и преко две стотине наслова периодике. Посебну целину чине заоставштине уметника Душана Ристића и Мишела Ковачевића, чије библиотеке броје нешто мање од 4.000 јединица.

Фонд је смештен по систему УДК и обухвата све тематске целине значајне за проучавање и бављење позоришном уметношћу (историја, теорија и позоришна критика, национална и инострана драмска књижевност, историја и теорија драме, књижевна критика, биографије истакнутих позоришних стваралаца, сценографија, костимографија, најзначајније енциклопедије и приручници из ових области).

Међу посебно вредна и раритетна издања библиотеке Музеја свакако спадају: Голдонијеве комедије из 1761. године, париско издање Расинових дела из 1769, дела Молијера штампана у Берлину 1788, корисна илустрована издања попут Гогољевог Ревизора из 1885. са фотографијама поставке Императорског московског малог театра, или издање Шекспирових комада из 1882. са илустрацијама сер Џона Гилберта, Видаковићеви, Хаџићеви и Радичевићеви преводи штампани средином 19. века, затим Доситејево "Собраније" из 1793, Трагедија "Смрт Уроша V " Јована Рајића штампана у Будиму 1789, Викадовићева "Историја о прекрасном Јосифу" из 1805, дела Јоакима Вујића, Његоша, Стерије ("Путешетвије по Сербији" из 1828, "Крешталица" из 1814, "Лажни цар Шћепан мали" штампан 1851. у Трсту, "Светислав и Милева" 1827, "Милош Обилић" 1828), годишњаци, репертоари, извештаји, поменици од оснивања позоришта у Новом Саду, Београду и другим градовима Србије, комплети часописа "Позориште" од првог броја који је изашао 1872, "Бранково коло", "Јавор", "Стражилово"...

Аутоматизација библиотечког пословања у Музеју обављена је још почетком деведесетих година. Први тада уведени програмски пакет је био Библио, а истовремено је укинуто вођење лисних каталога. Од краја 2008. године библиотека Музеја постала је чланица система COBISS-а (Кооперативни online библиофрафски систем и сервиси).

С обзиром на веома скучен простор којим Музеј располаже и на непостојање било какве читаонице, решено је да библиотека Музеја буде затвореног типа и да се третира као једна од музејских збирки. Изузетно се њоме могу користити универзитетски професори, студенти позоришних школа или спољни сарадници Музеја, а остаје нада да ће у будућности бити отворена и за ширу читалачку публику.
 
Дигитална библиотека
   
 
"Светислав и Милева", 1837.
 
Позориште, најстарији позоришни часопис у Срба, Нови Сад, 1871.
 
Животоописание, Јоаким Вујић
 
Горски Венац,
Петар Петровић Његош,
Беч, 1847.