a Музеј позоришне уметности Србије
Институција од националног значаја
Aктуелно Збирке Архива Публикације Контакт a Ћир a Lat
Театрослов
Архива:
Историја српског позоришта
online
Донатори
 

Одржане изложбе


Уколико желите да погледате и претражите списак одржаних изложби, можете га пребацити на свој рачунар (download):
Са жељом да вам пружимо потпуне информације о нашим активностима током протеклих пола века, припремили смо вам списак вечери одржаних у периоду 1950 - 2008...

Уколико желите да погледате и претражите списак вечери 1950-2008, можете га пребацити на свој рачунар (download):
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ
СРПСКА ВОЈНИЧКА И ЗАРОБЉЕНИЧКА ПОЗОРИШТА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ


Четвртак, 24. април 2014. у 19:00 сати

аутор изложбе и каталога Олга Марковић, музејски саветник

Изложбу отвара

Душан Ковачевић

Учествује

Горица Поповић

Током Првог светског рата позоришта у Србији и Војводини нису радила четири године. Позоришни живот замире и преноси се ван граница замље, на Крф и Корзику, на Солунски фронт, у Бугарску, Мађарску и Аустрију, у Француску и Африку. Многи српски глумци, као војни обвезници, повукли су се са српском војском у изгнанство; други су, или као војни заробљеници или као грађани-интернирци, одведени у разне заробљеничке логоре. И једни и други, најчешће у сарадњи с даровитим аматерима, оснивали су војничка и заробљеничка позоришта од којих су нека радила током целог трајања рата.
О позоришту као феномену и о потреби за његовим постојањем, како у миру, тако и у рату, показаће оригинална архивка доумента из Првог светског рата, која се односе на војничка позоришта оснивана на фронту, војничка заробљеничка позоришта у логорима, као и на позоришта оснивана у реконвалесцентним одељењима при болницама.
Шта су ова позоришта значила и коју су оулогу одиграла код ратника, заробљеника и болесних, у часовима неспокојства, депресије и носталгије, може само да се наслућује. Ипак, мемоари, дневници, записи, фотографије и позоришни плакати из меморијалних фондова Музеја позоришне уметности Србије, дочараће само делић атмосфере тих тужних времена.





Читајте каталог изложбе!


Погледајте снимак са отварања изложбе!








Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 14.04.2014

 
ИЗЛОЖБА
НЕИНСТИТУЦИОНАЛНА /ПРИВАТНА/ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ


Аутор изложбе и каталога Биљана Остојић, кустос

Четвртак, 6. фебруар 2014. у 19:00 сати


Учествују:
Егон Савин, редитељ представе „Тамна је ноћ“,
Братислав Петковић, оснивач и директор позоришта „Модерна гаража“ и
Батрић Жарковић, оснивач и директор позоришта „Славија“.

Изложбу отвара
др Бранка Радовић, генерални директор и директор Опере и Балета „Мадленијанум“

Изложба о неинституционалним /приватним/ позориштима у Музеју позоришне уметности Србије сведочи о раду Театра „Култ“, позоришта „Модерна гаража“ , „Славија“ и Опере и Театра „Мадленијанум“ од оснивања до данас.

Ова позоришта основана су деведесетих година 20. века (1993-1999), и репрезентативна су на основу критеријума: неинституционалности, препознатљивости, континуитета, одрживости. Такође, налазе се на културном простору Београда, имају дефинисан и артикулисан репертоарски и естетски концепт, небуџетско финансирање.

Театар „Култ“ је на изложби представљен представом Тамна је ноћ; Позориште „Модерна гаража“ ауторским пројкетима Братислава Петковића Grand prix, Легија части, Цветови зла и Жанка; Позориште „Славија“ награђиваним и најгледанијим прдставама Ђе год сам био свуд сам погинуо, Дамин гамбит, Јасмин на странпутици, Догодине у исто време и плакатима Међународног позоришног фестивала „Славија“; Опера и Театар „Мадленијанум“ балетским, оперским и драмским репертоаром: Орфеј у подземљу, Нижински-златна птица, Тајни брак, Сињор Брусконо, Мудрица, Les Misérables, Фрида, Мирис кише на Балкану...

Иложбу прати публикација која доноси преглед развоја неинституционалног театра у Србији од средине 19. до почетка 21. века са изводима из критика и селективном библиографијом.



Посетите online верзију изложбе!
HTML tutorial



Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 30.01.2014

 
СКУП
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА - ONLINE


у понедељак, 23. децембра 2013. у 12:00 сати.

Представљамо први део наше сталне поставке на интернету који обухвата период од настанка професионалног позоришта у Србији до избијања Првог светског рата.

Галерија је доступна у оквиру интернет презентације Музеја
на адреси www.mpus.org.rs

У прилогу достављамо уводну реч др Петра Марјановића, професора Историје српског позоришта и драме на Факултету драмских уметности у Београду и Академији уметности у Новом Саду, чија су предавања послужила као водич кроз галерије.

аутор Ирина Стојковић Кикић, библиотекар-виши кустос
програмер Бошко Богојевић, асистент Високе школе електротехнике и рачунарства, Београд
текст чита Срба Милин, глумац
превод на енглески Анберин Паша

Наставите редовно да посећујете нашу online изложбу јер се галерије допуњавају свакодневно.
Током 2014. предвиђена је изградња другог дела поставке који обухвата период између два светска рата.

Вест постављена: 20.12.2013

 
ИЗЛОЖБА
МИЛОШ ЖУТИЋ - ГОСПОДИН ГЛУМЕ (1939-1993)


аутор изложбе и каталога Мирјана Одавић, музејски саветник

понедељак, 7. октобар 2013. у 19 сати.

Учествују:
Србољуб Милин
Танасије Узуновић
Дејан Мијач
и аутор


Милош Жутић (1939-1993) спада у ред наших најзначајнијих глумаца – од 1958. када је глумом почео да се аматерски бави у Дадову, па до преране смрти 1993, његов таленат, виртуозна култура говора, образовање и интелигенција долазили су до изражаја у више од стотину драмских улога разноврсног класичног и савременог, светског и домаћег репертоара. Као млад глумац у 26. години постао је најмлађи Хамлет у историји српског театра, а у наредним деценијама играо је и у другим делима Шекспира, као и Достојевског, Голдонија, Софокла, Чехова, Корнеја, Молијера, Стерије, Симовића, Поповића, Селенића, Пекића...
Члан Народног позоришта у Београду био је од 1967. до 1985, када прелази у Југословенско драмско позориште. Значајне улоге остварио је и на другим сценама Београда и Србије.
Добитник је престижних признања, међу којима и Стеријине награде, Октобарске награде града Београда, Златне колајне за најбољу монодраму на Фестивалу монодраме и пантомиме (Азбука - Вуков речник), Плакете Народног позоришта у Београду, као највећег признања ове куће које је добио 1993. постхумно, и других.
Превасходно позоришни глумац, Жутић је оставио значајног трага и на фиму, телевизији и радију. Снимио је двадест и пет филмова, око осамдесет ТВ драма и серија, а на радију је годинама играо најсложеније улоге и говорио поезију.



Посетите online верзију изложбе!


Читајте каталог изложбе!


Погледајте снимак са отварања изложбе!





Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 11.09.2013

 
ИЗЛОЖБА
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У СКОПЉУ (1913-1941) arhiva/45.ppsx


ПОВОДОМ СТО ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

аутор изложбе Александра Милошевић, виши кустос

Понедељак, 24. јуни 2013. у 19 сати

поздравна реч
Братислав Петковић, министар културе и информисања Републике Србије

изложбу отвара
Љубиша Георгиевски, амбасадор Републике Македоније у Београду

учествују
проф. др Јелена Лужина, театролог (Скопље)
др Зоран Т. Јовановић, театролог
и аутор


Народно позориште у Скопљу је основано 1913, у време које је донело културни препород у ослобођеним крајевима и утицало на развијање свести у широким слојевима грађанства. Корени позоришта у Јужној Србији се везују првенствено за ђачке представе Призренске богословије које су још почетком XX века приређиване поводом светосавских прослава, потом оснивање ђачког друштва „Српско коло“, гостовања београдског Народног позоришта и путујуће дружине које су у Скопљу наступале у кафани „Код престолонаследника“ раније званој „Ада кафе“.
Након ослобађања од Турака 21. новембра 1912. створени су неопходни друштвени и културно просветни предуслови за грађење темеља позоришне уметности и стварање сталног државног позоришта.
У оснивању и развоју Народног позоришта у Скопљу од 1913. до 1941. учествовали су не само српски већ и југословенски интелектуалци, позоришни ствараоци, на чијем је челу, као најзаслужнији покретач био Бранислав Нушић.
То је било време када су друштвене, национално-политичке и историјске прилике у Јужној Србији биле погодне да се мултинационална средина обједини под окриљем позоришне уметности. Плодан културни препород је у Скопљу, једном од најзначајнијих и најстаријих градова донео позориште као потребу националне културне афирмације.




Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 24.06.2013

 
ИЗЛОЖБА
Рихард Вагнер на сцени Народног позоришта у Београду arhiva/41.ppsx


- Рецепција Вагнера у Србији -

Поводом две стотине година од рођења великог немачког композитора Рихарда Вагнера (1813-1883) Музеј позоришне уметности је припремио изложбу фотографија, плаката, програма, сценографских и костимографских скица, књига, часописа, новинских чланака, грамофонских плоча, везаних за извођење Вагнерових опера - Холанђанин луталица, Танхојзер и Лоенгрин на сцени Народног позоришта у Београду у периоду од 1923. до 1976. године.
Изложба је праћена каталогом на српском, енглеском и немачком језику, који обрађује и ширу рецепцију Вагнера на српској музичкој сцени.

аутор изложбе Олга Марковић, музејски саветник
текст каталога др Мелита Милин, музиколог

изложбу отвара
Дејан Миладиновић, директор Опере Народног позоришта у Београду
учествују
др Мелита Милин и Олга Марковић

Понедељак, 8. април 2013. у 19:00 сати

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 29.03.2013

 
ИЗЛОЖБА и ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
Часопис "ПОЗОРИШТЕ" (Београд, 1931-1934) arhiva/39.ppsx


Представљање изложбе и библиографије Позориште, недељни илустровани часопис (Београд, 1931 – 1934) у издању Музеја позоришне уметности Србије има за циљ упознавање са културним животом у српској престоници тридесетих година прошлог века.


Аутор библиографије је Оља Стојановић.
Аутор изложбе је Ирина Стојковић Кикић.

Отварање у среду, 26. децембра 2012. у 19 сати.

Изложбу отвара Марта Фрајнд.
Учествују Драгана Грујић и Ксенија Радуловић.


Први број Позоришта изашао је 11. октобра 1931. године у Београду. Часопис је излазио једном недељно, и то понедељком, током позоришне три позоришне сезоне (1931-32, 1932-33 и 1933-34). Последњи број објављен је 5. јуна 1934. године. Оснивач, главни уредник и власник часописа био је Сретен Ил. Обрадовић, издавач, фотографски писац и фотограф аматер, који има богат корпус часописа у издавачкој делатности. Уредништво Позоришта је увек било у Београду са седиштем у Устаничкој улици број 8. Међу потписницима прилога су, између осталих, Јосип Кулунџић, Станислав Папјерковски, Фридрих Хут, Морис Шевалије и аутор сталне илустроване рубрике Наше позориште Владимир Жедрински.
Позориште у сваком броју доноси најаве позоришних представа, критике премијерно изведених комада и концерата, извештаје о гостовањима домаћих трупа као и прегледе културних догађаја у иностранству, аналитичке осврте, теоријске ставове о глуми, режији, сценографији, костимографији и музици, разговоре са позоришним ствараоцима, њихове биографије, анегдоте као и одломке из драма.
Управо ови прилози чине незамењиво драгоцену театрографску грађу о српском позоришту тридесетих година XX века. «Јер биће, надамо се, за сталне позоришне посетиоце увек пријатно да преврћу ове листове који су сада бели а који ће годинама пожутети, па да се сада обавештавају са племенитом радозналошћу љубитеља уметности, а доцније да се са неком благом нежношћу сећају пријатно проведених часова пред блиставом рампом нашега драгог Народног позоришта», како уредништво поручује читаоцима листа.
У намери да корисницима омогућимо што лакши, бржи и прегледнији приступ фонду библиотеке Музеја, припремили смо библиографију три штампана годишта, обезбедили копију комплета бројева у оквиру електронске библиотеке на сајту Музеја, а илустративни садржај публикације као и графичке стандарде опреме издања представићемо изложбом фотографија, скица и цртежа објављених у Позоришту.

Поставка ће бити отворена до краја марта 2013. године.

Вест постављена: 28.12.2012

 
ИЗЛОЖБЕ
МИЛУТИН ЧЕКИЋ arhiva/35.ppsx


Изложба "МИЛУТИН ЧЕКИЋ (Зачетник модерне режије у српском позоришту, 1912 -1920)" обележава стогодишњицу увођења модерне режије у српско позориште: Чекићева режија трагедије Ђуре Јакшића, Јелисавета кнегиња црногорска, 21. април, 1912, Народно позориште у Београду.

Изложба обухвата његове студије у иностранству, режије до Првог светског рата, рад Добротворног позоришта током окупације, представу Јелисавета кнегиња црногорска, презентацијом кроз фотографије, плакате, архивска документа из Чекићеве заоставштине (писма, пропуснице, скице, белешке), фотографије ˗ потрете глумаца који су играли у његовим представама; такође представљене су и његове објављене књиге (драме, теоријски радови).

Аутор изложбе је Александра Милошевић, виши кустос.

Отварање изложбе је у среду, 26. септембар 2012. у 19:00 сати.

Изложбу отвара др Рашко В. Јовановић
учествују:
др Драгана Чолић-Биљановски, театролог,
Ксенија Радуловић, директор Музеја,
и аутор



МИЛУТИН ЧЕКИЋ (Горњи Милановац, 22.IX 1882 – Београд, 27. X 1964) први je редитељ који је указом Њ.В. Краља, као писар Министарства просвете и питомац Народног позоришта, постављен 14. априла 1912. године за редитеља Народног позоришта VI класе. Након дипломирања на Правном факултету (1906) посвећује се позоришту.
Пре него што се Милутин Чекић појавио на позоришној сцени као редитељ, одлази на студијска усавршавања у тадашњим европским центрима: Брисел - Минхен - Париз (1906–1907), Берлин - Праг (1908), Берлин (1908–1909, 1911–1912, децембар 1913, јануар 1914).
Током управе Милана Грола и Милана Предића од јануара 1911. године спроводи се уметничка реформа у све израженијој потреби да се осавремени наш позоришни израз: након глумаца - редитеља (Милорад Гавриловић, Чича Илија Станојевић, Пера Добриновић, Сава Тодоровић, Љубомир Станојевић, Светислав Динуловић) који су предано радили на подизању уметничког нивоа позоришта, режија је доживела пуну самосталност 1911. године када су ангажовани Александар Васиљевич Андрејев и Милутин Чекић.
Прве радове је представио још током студија кроз есеје о реформи позорнице у Недељном прегледу, касније сабране у књизи Позориште (1925) која представља новост у стручној литератури, као прво дело посвећено специјалним позоришним питањима. Први се залагао за оснивање југословенског позоришта по угледу на минхенско Уметничко позориште Георга Фукса.
Под пуним именом и псеудонимима Macready и Brutus, Милутин Чекић је написао око две стотине критика, позоришних реферата, есеја и бројних стручних теоријских огледа о позоришној проблематици. Својим студијским радовима је стварао домаћу стручну теорију и драмску естетику: залагао се за неопходне позоришне реформе, такође је међу првима отворио расправу о проблемима домаће режије још почетком XX века.
До почетка Првог светског рата, режира двадесетак дела, под снажним немачким утицајем – бори се против патетике у глуми, захтева студиозност у игри, усмерен је на унутрашњу режију и психолошки израз који је у овом периоду постао важно обележје модерног глумачког израза. Користећи метод Макса Рајнхарта, уводи детаљну и прегледну редитељску књигу.
На крају уметничке каријере постављен је за управника Хрватског народног казалишта у Загребу, септембра 1929. године. Пензионисан (1933) остаје да живи у Загребу до почетка Другог светског рата. Милутин Чекић се враћа у Београд (1941) где умире 27. октобра 1964. године, скоро заборављен.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 21.09.2012

 
ИЗЛОЖБЕ - НОЋ МУЗЕЈА
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ arhiva/34.ppsx


У оквиру 9. НОЋИ МУЗЕЈА у Музеју позоришне уметности „претпремијерно“

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

Оливера Марковић (1925-2011) одиграла је око 150 улога у позоришту, 50 на филму, учествовала је у стварању најбољих домаћих ТВ серија.
Разнородни таленти врсне уметнице биће представљени музичким програмом, који ће подсетити на Оливеру Марковић као певачицу, као и пројекцијама култних филмова:

„Мајстори, мајстори“ у 21:00 и
"Сибириска Леди Магбет" у 23:00

Аутор изложбе Мирјана Одавић, музејски саветник

Свечано отварање изложбе је у понедељак, 21. Маја 2012. у 19:00 сати

Изложбу отвара Власта Велисављевић
Уводна реч Ксенија Радуловић и Мирјана Одавић


Дива српског и југословенског Оливера Марковић, рођена је 3. маја 1925. године у Београду, као друго од четворо деце Велизара Ђорђевића и мајке Олге Новаковић - Чехиње из Прага.
Љубав према театру показивала је још у најранијем детињству (са девет година оснива своју „позоришну трупу“ у којој је главна глумица, редитељ, писац, управник). У окупираном Београду (1941/44), са групом вршњака - гимназијалаца и студената почиње да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима. После рата постаје члан Омладинског, па Академског позоришта.1948. уписује се у Позоришну академију, класа Мате Милошевића. Студира заједно са Даницом Аћимац, Предрагом Лаковићем, Ђузом Стојиљковићем, Олгом Станисављевић, Властом Велисављевићем и другима.
Већ следеће године улази у Београдско драмско позориште, где убрзо, захваљујући свом изузетном, разноликом и преобилном таленту постаје главни носилац репертоара. Учествујући у стварању „златног доба“ овог театра, Оливера Марковић пружила је неколико незаборавних бравура, као што су њена Меги у Мачки на усијаном лименом крову, Маша у Три сестре, Катарина у Укроћеној горопади...
Богатство глумачког умећа Оливере Марковић долази до изражаја и у Народном позоришту у Београду, чији стални члан постаје 1967. а где остварује преко тридесет улога, од којих се многе још памте. Споменимо само неке: Дарја у Тихом Дону, Коштана у Коштани, Агафја у Женидби, Мајка Храброст у Мајци Храброст и њена деца...
2. јула 2011. умрла је Оливера Марковић, шармантна, скромна, ненаметљива, глумица изузетне снаге и енергије, огромне сугестивности, са широком лепезом емотивних стања у грађењу односа са различитим карактерима, одиграла је велики и разноврстан репертоар, који броји близу стотину улога. Била је: заводница, сељанка, дама, краљица, комичар, трагичар, певач, играч, али никад изнад осталих, увек равноправан и веран пратилац партнерове игре. Миљеница публике и критике.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 11.05.2012

 
ИЗЛОЖБЕ
ВЕЛА НИГРИНОВА arhiva/31.ppsx


поводом 150 година од рођења велике драмске уметнице

Аугуста Велика Вела Нигринова (1. XI 1862, Љубљана – 18. XII 1908, Београд), по великој уметничкој вредности и по снажном дејству на целу историјску епоху, нарочито на развој глуме крајем XIX и почетком XX века, заузимала једно од најважнијих места у историји српског позоришта. Нигринова је свемоћно владала београдском сценом и била називана српском Саром Бернар. Врло прилагодљива, искрено је заволела српску средину. За време српско - бугарског рата 1885. радила је свесрдно као добровољна болничарка и шила рубље за српске војнике и рањенике. Изнурена напорним радом, сагоревајући из једне у другу улогу великог репертоара умрла је у 45-ој години. Њена смрт била је један од најпотреснијих догађаја тога доба у српској престоници.

аутор изложбе Олга Марковић, музејски саветник

четвртак, 29. март, 19 сати

изложбу отвара Милан Предан,
опуномоћени министар Амбасаде Републике Словеније у Београду;
учествују
Олга Милановић,
Горица Поповић и
Ксенија Радуловић

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 26.03.2012

 
ИЗЛОЖБЕ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАДИОНИЦА И ОТВАРАЊЕ ПРАТЕЋЕ ИЗЛОЖБЕ


"Позориште у мојој школи", радионице и пратећа изложба

Пoзивамо Вас на представљање радионицa и отварање пратеће изложбе "Позориште у мојој школи" Музеја позоришне уметности Србије, ауторке Ирине Стојковић Кикић, у среду 28. децембра у 19 сати (Господар Јевремова 19, Београд).

Пројекат је намењен ученицима и професорима основних и средњих школа, а осмишљен је са намером да подстакне читање и разумевање драмских дела обухваћених обавезном лектиром.

Изложба обухвата фотографије, сценографске и костимографске скице и плакате из тридесетак одабраних представа и представља позив професорима и ученицима да нам се придруже, да заједнички одаберемо радионице које ће највише одговарати њиховим жељама и потребама, а истовремено и задовољити захтеве задате градивом предвиђеним школским програмом.

Изложбу отвара Ксенија Радуловић. Учествују Татјана Жигић, професор Филолошке гимназије у Београду и ауторка.

Поставка ће бити отворена од 28. децембра 2011. до краја марта 2012. године.


Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 26.12.2011

 
ИЗЛОЖБЕ
СВИ ЕКСТРЕМИ БИТЕФА


пратећи програм 45. Битефа
Изложба обухвата фотографије из двадесетпет одабраних представа, хронолошки пратећи четрдесетпет година фестивала и систематске промене и новине у светском позоришту, преламајући их кроз разне видове театарских екстрема, показује нам истовремено границу померања људске перцепције у разним друштвеним околностима и суноврат цивилизације, указујући на чињеницу да је Битеф био и остао синоним за експериментално у позоришној уметности и да се његово вишедеценијско трајање посматра као процес развијања модерног позоришта.

аутор изложбе Александра Милошевић, виши кустос

изложбу отвара ИВАН МЕДЕНИЦА
говоре
КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ
ЈОВАН ЋИРИЛОВ


отварање у среду, 14. септембра 2011. у 18 сати

Вест постављена: 14.09.2011

 
ИЗЛОЖБЕ - НОЋ МУЗЕЈА
КАКО НАСТАЈЕ ПОЗОРИШНИ ПЛАКАТ arhiva/11.pptx


У оквиру манифестације "Ноћ музеја" у Музеју позоришне уметности Србије је отворена колективна изложба студената Факултета примењених уметности из Београда под називом "Како настаје позоришни плакат". За ту прилику формирана је интерактивна радионица у којој су посетиоци изложбе могли да учествују, заједно са студентима Академије, у изради идејног решења плаката.
Изложба приказује студентске радове осмишљене за Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици.

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ И РАДИОНИЦЕ 14. МАЈА У 18 САТИ

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 13.05.2011

 
ИЗЛОЖБЕ
СЛАВИМИР СТОЈАНОВИЋ - ПОЗОРИШНИ ПЛАКАТ arhiva/10.pptx


"Стваралаштво Славимира Стојановића одавно је превазишло оквире наше средине. Његова професионална биографија укључује више од две стотине међународних награда и признања, излагање у галеријским просторима, као и радове који су до сад постали део колекција неколико светских музеја. Музеј позоришне уметности Србије има привилегију да представи прву самосталну изложбу Славимира Стојановића у једној музејској институцији."(К. Радуловић)

"Позоришни плакат Славимира Стојановића, ипак и пре свега, одраз је врхунског дара и огромне ауторске моћи, лишене површне сујете. Уосталом, довољно је видети запањена, озарена, замишљена лица посматрача пред Југословенским драмским позориштем, док одгонетају емоционалне ребусе Славимирових плаката". (Г. Стојановић)

Изложбом су обухваћени најкарактеристичнији позоришни плакати представа београдских театара: Како вам драго, Записи из подземља, Чекајући Годоа, Федрина љубав...

ОТВАРАЊЕ У ЧЕТВРТАК, 24. МАРТА у 19:30

изложбу отвара Горчин Стојановић
уводна реч Ксенија Радуловић, директор Музеја


Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 24.03.2011

 
ИЗЛОЖБЕ
ЉУБА ТАДИЋ - КРАЉ ГЛУМЕ arhiva/7.ppt


Изложбом "Љуба Тадић - краљ глуме" Музеј позоришне уметности Србије обележава тридесет година од прве доделе "Добричиног прстена" једном од најистакнутијих глумаца српског театра.

Истовремено, Музеј се одужује овом великану српског глумишта приређујући прву изложбу којом су обухваћене све најзначајније улоге и представе Љубе Тадића. Изложба је употпуњена одговарајућим каталогом и отвара се на петогодишњицу његове смрти (28. 10. 2005). Поред изложених експоната биће приказани и инсерти из неких од представа. Уводну реч ће дати Ксенија Радуловић директор Музеја.
О Љуби Тадићу и његовом делу говориће: Петар Краљ, Славољуб Ђукић и Предраг Бајчетић. Изложба ће бити отворена у четвртак, 28. октобра у 19 сати у Музеју позоришне уметности Србије, Господар Јевремова 19.

аутор изложбе Мирјана Одавић, виши кустос


новинар: Зорица Бајић,
сниматељ: Горан Шапић
ТВ ЕНТЕР, 2010.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 29.10.2010

 
ИЗЛОЖБЕ
ОД ИДЕЈЕ ДО ПОЗОРНИЦЕ


Аутор изложбе и каталога Снежана Ковачевић

Основна поставка изложбе обухвата костимографске, сценографске скице и дигиталне принтове костима, откривајући нам магију рађања позоришног костима и његове метаморфозе од замисли до коначне реализације. Специфичност поступка Снежане Ковачевић огледа се у креирању више дигитализованих верзија, идејних решења, једног истог костима. Изложба је отворена у оквиру манифестације Ноћ музеја, 15. маја 2010. године, а ауторка је том приликом јавно, пред публиком креирала костиме.

Снежана Ковачевић
Рођена 20. јануара 1955. у Ужицу. У родном граду 1974. завршила Гимназију, природно - математичког смера; Факултет примењене уметности у Београду, одсек Костимографија у класи професора Анђелке Слијепчевић завршила 1980. Прве две године студирала вајарство на истом факултету.
Говори енглески, руски и француски језик и служи се италијанским и шпанским. Боравила у Паризу и Милану усавршавајући се и радећи као модни креатор.
Радила : 1981. у „Таратексу“ у Бајиној Башти као модни креатор; од децембра 1981. ради у Народном позоришту у Ужицу као костимограф; у Уметничкој школи у Ужицу по оснивању радила као професор на одсеку Стилски кројачи три године; радила краће филмске форме са редитељима: Драган Кресоја, Милија Животић итд.
Урадила до сад најмање 150 представа (за неке од њих и сценографију) у Ужицу, Крагујевцу, Сомбору, Београду, Шапцу, Тузли, Прибоју, Гњилану, Книну, Новој Вароши, Зрењанину, Крушевцу, Чачку, Приштини, Ужгороду (Украјина), Херцег Новом; повремено се бавила модом, сликарством и графичким дизајном.
Члан УЛУПУДС-а, УЛУУ-а и Удружења драмских уметника Србије. Више пута учествовала на групним изложбама и Салону Удружења ликовних уметника Ужица. Имала две самосталне изложбе: август 1997. у Београду у простору „Валенсина Лтд“ и у холу Народног позоришта у Ужицу – новембар 1997, као пратећи програм „Југословенског позоришног фестивала“. Добитница многобројних награда.

Вест постављена: 27.10.2010

 
ИЗЛОЖБЕ
БИТЕФ НА ПЛАКАТУ(1967 - 2010) arhiva/19.ppt


Изложба БИТЕФ НА ПЛАКАТУ пратећи је програм 44. Битефа са циљем да публици покаже разноврсност фестивала и подједнаку аутентичност плаката. Током више од четири деценије, ликовно - визуелни идентитет Битефа одражава идеју трагања за новим позоришним тенденцијама. Ретроспективна изложба плаката пружа увид у развој препознатљивог идентитета. Ослушкујући дух времена и помно бележећи све друштвено-политичке промене, плакат Битефа својим луцидним и вишеслојним ликовним решењима потврђује интегритет Битефа и снагу аутентичног дизајна. Истовремено, они су и сведочанства историје фестивала и јединственог прожимања позоришних тенденција и нових решења на пољу графичког дизајна. Музејска изложба потврђује значај позоришног плаката у перцепцији публике и идентитету Битефа.

аутор изложбе Александра Милошевић, кустос
отварање у суботу, 18. Септембра 2010. У 18:00 сати

изложбу отвара Слободан Машић
говоре Ксенија Радуловић и Јован Ћирилов

Вест постављена: 17.08.2011

 
ИЗЛОЖБЕ
ХУМАНИТАРНЕ ПРЕДСТАВЕ И КОНЦЕРТИ У СРПСКИМ ПОЗОРИШТИМА ДО 1945.


Аутор изложбе и каталога Александра МИЛОШЕВИЋ, кустос

У Музеју Позоришне уметности Србије, Бранка Веселиновић, бивши амбасадор УНИЦЕФ-а, отворила 05. новембра, у 19 сати, изложбу Хуманитарне представе и концерти у српским позориштима до 1945. Аутор изложбе и каталога је Александра Милошевић.
Још од XIX века, у позоришном животу Срба присутна је једна друга страна, дубоко повезана са људским осећањем да користи народу путем своје уметности – да дарује у хуманитарне сврхе. Најстарији сачуван плакат у хуманитарне сврхе према Збирци позоришних програма и плаката Музеја позоришне уметности Србије је руком писан плакат у боји и датира из 1861. године: у башти г. Јосифа Станковића у Будиму, играна је представа ”Инкогнито” у корист Српског народног позоришта у Новом Саду.

Иако животи уметника и самих позоришних кућа и трупа нису одисали луксузом како се веровало, држали су достојанствао, висок ниво и углед, бојећи своје стваралаштво несебичном племенитошћу за своје колеге, за унесрећене, сиромашне, оштећене у поплавама и сл. У томе су учествовала професионална позоришта, школске драмске трупе, дилетанти, разне непрофесионалне сцене, дружине, путујућа позоришта. Један од сачуваних примера несебичног и успешног деловања у току првог светског рата представља пример Аматерског позоришта из Горњег Милановца, 1917. година.

Преглед позоришних представа, концерата и манифестација који су од XIX века до 1945. приређивани у хуманитарне сврхе различитим поводима и на разним сценама, потврђује да је позориште развијало племениту страну своје уметности, утирући пут и модерним временима.

Вест постављена: 16.08.2011

 
ИЗЛОЖБЕ
МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУ arhiva/16.ppt


Aутор Олга Марковић, кустос саветник

Изложбом Меша Селимовић у позоришту, Музеј позоришне уметности Србије обележава сто година од рођења једног од наших најистакнутијих књижевника. Изложбом су обухваћене најзначајније драматизације и инсценације романа Дервиш и смрт и Тврђава. Изложбу ће отворити Небојша Брадић министар за културу Републике Србије. Уводну реч ће дати Ксенија Радуловић директор Музеја, као и ауторка изложбе Олга Марковић, музејски саветник. Драмски уметник Љубомир Бандовић казиваће поједине одломке из дела Меше Селимовића. Изложба је употпуњена одговарајућим каталогом. Током вечери биће приказани на видео екранима делови представе Дервиш и смрт, и Тврђава Крушевачког позоришта у адаптацији и режији Небојше Брадића, као и представа Народног позоришта из Београда, Дервиш и смрт, у режији Егона Савина.

Вест постављена: 16.08.2011