a Музеј позоришне уметности Србије
Институција од националног значаја
Aктуелно Збирке Архива Публикације Контакт a Ћир a Lat
Театрослов
Архива:
Историја српског позоришта
online
Донатори
 

Одржане вечери


Уколико желите да погледате и претражите списак одржаних изложби, можете га пребацити на свој рачунар (download):
Са жељом да вам пружимо потпуне информације о нашим активностима током протеклих пола века, припремили смо вам списак вечери одржаних у периоду 1950 - 2008...

Уколико желите да погледате и претражите списак вечери 1950-2008, можете га пребацити на свој рачунар (download):
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ И СВЕЧАНА ДОДЕЛА ЗЛАТНИХ ДИПЛОМ
ЗЛАТНА ДИПЛОМА 1964-2014


Монографија Златна диплома 1964-2014
Аутори:
Весна Ивановић, Локица Стефановић, Илина Златановић-Wехрле, Љиљана Живановић, Софија Барац, Весна Протић, Срђана Суботић-Ивановић, Слободан Недић, Драган Сеферовић, Аљоша Горки Кишпредилов

Субота, 21. јун 2014. од 11:00 - 14:00
Некадашњи ученици Балетске школе "Лујо Давичо“ обележиће 50 година од дипломирања у суботу 21. јуна у Музеју позоришне уметности Србије промоцијом монографије "Златна диплома 1964 - 2014."
Књигу на 180 страна написала је група аутора, балетска генерација која слави златни јубилеј од дипломирања Балетске школе "Лујо Давичо“. Пола века од дипломирања био је повод да се окупе, присете школских дана, тренутака из уметничких каријера и да све то забележе у књизи, својеврсном споменару.
У најави овог догађаја истакнуто је да су тинејџерски дани школовања "златних дипломаца" везани за 60-те године прошлог века и да су васпитавани у духу заједништва, тимског рада, што је најважнија особина будућих чланова балетског ансамбла, било ког позоришта.
Осам година заједно, сваки дан, шест дана у недељи, вежбали су класичан балет, већ као десетогодишњаци, играли су у београдском Народном позоришту у целовечерњој балетској представи "Ђаво на селу".
Прво коло које су играли и певали на часовима фолклора било је "Играле се делије" да би убрзо, са поједнаким задовољством, играли Бранково коло.
Налазили су времена да иду на клизање на Ташмајдан, и упркос изричитој забрани професорке класичног балета Данице Живановић, “висили” су у “Еуридици” и “Таш" кафеу и ђускали уз музику Битлса.
Књига је резултат тимског рада целе генерације.

„Постоје два разлога због којих сматрам да ова монографија треба да се објави. Први је историјски, пошто представља допринос једне генерације историји класичног балета у нас, генерације чије се године рођења готово поклапају са настанком саме Балетске школе “Лујо Давичо”. Кроз лично искуство и лична сведочења, они говоре о својој Школи која је имала веома значајну улогу у образовању и формирају генерација уметника и тиме је смештају на мапу историје развоја балета у нашој земљи.
Други је културолошки. Кроз своја сведочења и личне каријере, ова генерација балетских заљубљеника најбоље оцртава једно време и његове вредности, односно дух времена у којем је расла та генерација. Оно што бисмо могли да издвојимо из ових биографија јесте велика љубав према балету, односно уметности и радост заједничког рада пре свега у Школи, а затим у различитим пројектима. Жар и посвећеност професора, које је ова генерација имала, готово је задивљујући и природно води и значајним резултатима. Били су пионири у покушају да послератних година у Београду, врате сјај једној уметности за коју су били везани и да тој уметности обезбеде значај који јој припада. У свему томе није тешко препознати заједничку нит и међу професорима и међу ђацима. Уметност испред свега, уметност као стил живљења. Ентузијазам, предани рад, жеља да себе изразе кроз уметност, морала је да да резултате. Те резултате знало је да препозна тадашње друштво. Број награда, које су остварили професори или ђаци, поставши једном уметници, говори о томе колико је балет као уметност био поштован и његов значај препознат. Данас, када смо склони да заборавимо доприносе које су изузетни појединци дали овој култури, ово је вредан и драгоцен подухват једне генерације ђака Балетске школе “Лујо Давичо”, да нас подсете на резултате и допринос појединаца, развоју уметности каква је балет.
И најзад, ма колико била лична и можда баш зато, јер то је један поглед на прошло време, али поглед пун љубави, што је и чини посебном, ова монографија доприноси успостављању историје уметности, односно историје балета. Ми не поседујемо исцрпне историје балета које би биле и историје и слике времена, а ова монографија управо то јесте. Уметност најбоље слика једно време и ово је један од начина да се одреде почеци и доприноси, које су у развоју балета имали појединци или, као што је случај са овом монографијом, читаве генерације.
Оно што највише плени у овој монографији то је дух заједништва, поштовање и љубав према уметности, али и љубав самих ђака према професорима и једних према другима. Отуда је данас то веома важно сведочанство о једном времену. Надам се да ће и читаоци препознати природу и вредности ове генерације и знати то да цене.”
(Нада Поповић – Перишић, професор и декан Факултета за медије и комуникације, Универзитета Сингидунум)

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 19.06.2014

 
НОЋ МУЗЕЈА 2014. БИЋЕ ОДРЖАНА У СУБОТУ, 7. ЈУНА
Концерт и изложба


Манифестација Ноћ музеја која је због поплава које су задесиле нашу земљу одложена, биће одржана у суботу, 7. јуна 2014. године.

О настојањима УПГ Ноћ музеја да се обезбеди помоћ угроженима од поплава сазнајте више на www.nocmuzeja.rs


У новом термину, Музеј позоришне уметности Србије нуди:

концерт
у 19:00 сати
БОГДАН ЂОРЂЕВИЋ, клавир

Програм концерта

Сергеј РАХМАЊИНОВ (1873 – 1943)
Прелид op. 23 br. 4 D – dur
Музички моменат op. 16 br. 3 h - moll

Франц ЛИСТ (1811 - 1886)
Sposalizio (Венчање - Године ходочашћа – Италија)
Балада бр. 2 h – moll
Трансцендентална етида бр. 11 Вечерње хармоније
Мађарска рапсодија бр. 6 Des – dur


Богдан Ђорђевић је рођен 1977. године у Новом Саду. Био је студент у првој генерацији тзв. „нулте године“ - припремне класе Академије уметности у Новом Саду за изузетне таленте и будуће студенте у класама проф. Кемала Гекића и проф. Јокут Михаиловић код које је у јуну 1995. године ванредним напредовањем уписао редовне студије клавира. Као студент IV године био је добитник стипендије Фонда Универзитета у Новом Саду за младе таленте и успешне студенте као једини студент са музичког одсека. Добитник је друге награде на Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ – Београд у категорији студената 1997. године. Дипломирао је 2000. године на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Кемала Гекића. Специјалистичке уметничке студије завршио је 2001. године а након тога и магистарске уметничке студије 2006. године у класи проф. Рите Кинке на Академији уметности у Новом Саду. Остварио је значајан број солистичких концерата и реситала, као и наступа са оркестром и камерним саставима у Новом Саду (Синагога, Градска кућа, СНП, Матица Српска, Мултимедијални центар АУНС, Студио М, Огранак САНУ, ФТН, Спомен збирка Павла Бељанског, м. ш. „Исидор Бајић“), у Београду (Коларчева задужбина, Галерија САНУ, Галерија Артгет, Центар лепих уметности – Гуарнериус, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Музеј позоришне уметности Србије, СКЦ, Дом културе студентски град, Дечји културни центар, Сала „Мокрањац“, Сала “Станковић“), у Сомбору, Панчеву, Шапцу, Зрењанину, Вршцу, Лозници, Сремским Карловцима, Бечеју, Суботици, Земуну, Нишу, Сремској Митровици, Руми, Сремској Каменици, Кули, Бачкој Паланци. Наступао је у Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији. Био је активан учесник на преко тридесет мајсторских курсева (Мастер Цласс и летњих школа клавира у организацији Европског удружења клавирских педагога - ЕПТА), Panopticum musicum (YALE), Друштва Ф. Шопен, Коларчеве Задужбине. Усавршавао се и сарађивао са клавирским педагозима као што су Арбо Валдма, Душан Трбојевић, Дубравка Јовичић, Александар Сердар, Владимир Огарков, Ирина Куликова, Ирис Кобал, Ратимир Мартиновић. Реализовао је значајан број снимака за радио и телевизијске станице. Као извођач композиција за клавир Ј. С. Баха, снимио документарни филм у продукцији ТВ Нови Сад „Полифонија у камену“ (2000) у режији Милана Белегишанина и као извођач композиција Ф. Листа емисију "Речју, сликом и музиком" (2003) у режији Кароља Вичека.


Изводи из рецензија

Богдан - Бане Ђорђевић је млади пијаниста који је током школовања показао изразит развој, уз велико ангажовање и непрекинут професионални интерес. Такав однос му је и омогућио да постане добитних вредних награда и признања, која су му служила као даљи подстицај у раду. Бане је изразито сценска личност, са великим звуком и одличном техником. Свира најтежа дела са пијанистичког репертоара и показује интерес за све стилске правце. Његово извођење је увек максимално ангажовано и лично, без резерве, уз чврсту концентрацију и сопствени угао гледања. Свакако је пред њим један дуг успешан пут развоја и овим најтоплије препоручујем Богдана Ђорђевића свима који би га могли на том путу подржати.
проф. Кемал Гекић, Академија уметности у Новом Саду 1998. године

Многообразна делатност Богдана Ђорђевића као солисте, камерног музичара и педагога је оставила и оставља траг у више средина. Предан музици успео је да савлада широки репертоар из области солистичке, концертантне и камерне музике. Сложена дела пијанистичке литературе као што су Соната h – moll Ф. Листа и Соната fis – moll Ј. Брамса, репрезентују Ђорђевићев зналачки избор и откривају уметничку многостраност у одабиру програма, на којем се налазе и композиције трансцеденталне виртуозности Токате Р. Шумана и Листове парафразе на Увертиру Виљем Тел, које увек изводи са сигурношћу и дозом индивидуалног приступа према музици уопште. На концертима исказује широку палету музичких, техничких, изражајних али и естетских могућности и прохтева, коју публика већ препознаје на његовим јавним наступима.
проф. Рита Кинка, Академија уметности у Новом Саду 2006. године


изложба у току
СРПСКА ВОЈНИЧКА И ЗАРОБЉЕНИЧКА ПОЗОРИШТА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
аутор Олга Марковић, музејски саветник


Улазнице већ купљене за одложени термин одржавања манифестације могу да се искористе 7. јуна 2014.

Детаљније о осталим програмима у Ноћи музеја погледајте на www.nocmuzeja.rs




Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 06.05.2014

 
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
КАМЕРНА ОПЕРА МАДЛЕНИАНУМ


монографија Владимира Јовановића
издање Музеја позоришне уметности Србије, Београд, 2014.

Петак, 30. мај 2014. у 19:00

Учествују:
Мелита Милин, музиколог
Крунислав Симић, кореограф
Ноно Драговић, редитељ
и аутор

видео снимци одломака из представа:
Насиље над Лукрецијом, Бенџамина Бритна
Мудрица, Карла Орфа
Нижински – Златна птица, Гордана Драговића
Триптих, Рамона Уљеа

У књизи Камерана опера Мадленианум објављена су сва релевантна наша и инострана информативна, критичка и уметничка сведочанства о деловању земуснке Камерне опере на овим просторима, као и о њеним премијерним поставкама дела из светске и српске музичко-сценске баштине 18, 19. и 20. века – опера Тајни брак Доменика Чимарозе, Насиље над Лукрецијом Бенџамина Бритна, Сињор Брускино Ђоакина Росинија, Мудрица Карла Орфа, Две удовице Беджиха Сметане, Cosi fan tutte – Тако чине све Волфганга Амадеуса Моцарта и балета Орфеј у подземљу Крунислава Симића, Нижински – Златна птица Гордана Драговића, Liederabend Душке Сифниос и Владимира Логунова и Триптих Рамона Уљеа.



Пoгледајте снимак догађаја!








Вест постављена: 28.05.2014

 
КОНЦЕРТ
АЛЕКСАНДРА ЂУРОВИЋ, клавир


Понедељак, 26. мај 2014. у 19:00 сати

На програму су дела:

Бетовен: Соната E-dur OP.14 ,сва три става
Бетовен: Six variations OP 76 F-dur
Шопен: Етида
Бах: Прелудијум и Фуга, DTK II, F-moll
Рахмањинов: Етида OP.33No 8 , G-moll
Шуберт: Impromptus OP.90 No. 4, As -dur
Мокрањац: Две Дунавке

Специјални гости вечери:

Маша Судимац, клавир

проф. Соња Радојковић, клавир

Шопен, Етида Постхумна, бр. 1, f-mol
Шопен, Валцер, cis-mol
Шопен, Фантазија Импромпти, cis-mol

Александра је са седам година уписала нижу музичку школу „Ватрослав Лисински“ у Београду и већ исте године осваја награду на такмичењу Мали виртуоз. Наставља даље школовање у истој школи, а у њеном усавршавању значајно место заузима проф. Зорана Грбић која, свесна њеног потенцијала предано ради на усавршавању музичких афинитета код ње. И даље се такмичи и осваја награде, а у четвртој години прелази у Музичку школу 'Коста Манојловић' у класу проф. Синише Радојчића. У истој школи врло брзо постаје препознатљив ученик и наставља са међународним и домаћим такмичењима као и наступима, а средњу школу уписује са максималним бројем бодова из клавира. Још увек је ученик Средње музичке школе 'Коста Манојловић' са запаженим резултатима, похађа семинаре познатих пиjаниста попут Лидије Бизјак, Милоша Поповића, Jose Antonio Ramirez Arregvi, а значајно место у њеном даљем усавршавању препознавши њен таленат заузима наш реномирани професор униврзитета и пијаниста Соња Радојковић која јој несебично пружа знање и искуство стечено на школовању у Русији и наступима свуда у свету. Овај концерт посвећује свим својим професорима, а посебно проф. Соњи Радојковић, естри, родитељима и драгим људима који су јој подршка.

Погледајте снимак концерта!



Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 26.05.2014

 
НОЋ МУЗЕЈА ОДЛОЖЕНА
Помоћ поплављенима!


ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Одлажемо Ноћ музеја до даљег, и заједно са музејима помажемо грађанима у невољи.
Због ванредне ситуације у којој се Србија налази, манифестација Ноћ музеја, која је по 11. пут требало да се одржи 17. маја широм Србије, одлаже се до даљег.
Нови датум када ће музеји и институције културе широм земље отворити своја врата и приказати све на чему се до сада вредно радило биће накнадно саопштен, када се стабилизује и ситуација у земљи.

Ноћ музеја позива све посетиоце у Београду и Новом Саду, да се придруже акцији помоћи грађанима у невољи. У суботу, 17. маја, одређени музеји у Београду и Новом Саду ће бити отворени, како бисмо сви заједно помногли грађанима у невољи.

Они који могу, нека понесу све: од флашице воде до конзерве хране, ћебади, средстава за хигијену, обуће и гардеробе… У Београду ће, од 18-21 сат, грађани свој допринос моћи да оставе у Етнографском музеју, Коларчевј задужбини, Позоришту Бошко Буха, Железничком музеју, Музеју науке и технике, Војном музеју, Заводу за заштиту споменика културе града Београда, Кући легата, Зептер музеју, Музеју града Београда – Конак кнегиње Љубице, Музеју примење уметности, Културном центру Београда, Туристичкој организацији Србије, Историјском музеју Србије, Музеју Црвене Звезде, Републичком хидрометеоролошком заводу – Опсерваторији у Карађорђевом парку, Народној библиотеци Србије, Музеју Николе Тесле, Кући краља Петра, Аустријском културном форуму – Амбасади Аустрије, Музеју ПТТ-а.

Новосађани ће свој допринос за помоћ угроженим становницима Србије моћи да оставе од 10 до 18 сати у Музеју савремене уметности Војводине (Дунавска 37), Студију М (РТВ РНС, Игњата Павласа 3), Туристичкој организацији града Новог Сада (Јеврејска 10), Америчком кутку (Петра Драпшина 3) и пословници ОТП банке (Булевар Михајла Пупина 6) како би Црвени крст града Новог Сада ову помоћ преузео.

Вест постављена: 17.05.2014

 
КОРАК КА ПОЗОРИШТУ
Удружење драмских писаца Србије


Јавно читање драме

ПОКУПИЋУ СВОЈЕ СТВАРИ И ОТИЋИ ЋУ
Аутор Александра Урошевић

Среда, 14. мај 2014. у 19:00


Учествују драмски уметници:
Милица Стефановић, Миломир Ракић, Младен Совиљ,
Невена Ристић и Никола Ракочевић


Комад је освојио Нушићеву награду за најбољи драмски текст за 2013. годину. На анонимном конкурсу, награду додељује Удружење драмских писаца Србије, и овогодишњи жири у саставу: Спасоје Ж. Миловановић, драмски писац и в. д. директора драме Народног позоришта; Маша Певац, драматург и Милош Јагодић, редитељ.
У Образложење жирија се наводи: “За овакву одлуку заслужни су модерни сензибилитет и тематске одлике изабраног комада. Проткан сонговима, он поседује интересантну кабаретску форму као и оригиналност приступа проблемима са којима се сусреће шесторо младих људи.
Личне кризе кроз које јунаци пролазе и њихови међусобни сукоби умногоме су условљени тренутним друштвено-политичким околностима у земљи, али оно што је још важније, сви односи су набијени специфичном, мрачном атмосфером нашег главног града који у овој драми израста у јунака за себе.
Београд је овде место које принудно повезује јунаке комада - неки од њих успевају да га пригрле и прихвате, док га други одбацују и напуштају на крају, тражећи срећу на неком другом, лепшем месту.”

Комад је такође препоручен за извођење од стране жирија на конкурсу Млада балканска драма, Народног позоришта у Београду, у саставу Ивана Димић, Молина Удовички Фотез, Славко Милановић, Зоран Раичевић и Жељко Хубач: “Жири је скренуо пажњу позоришној јавности на квалитет драма из ужег избора, у који су увршћени драма „Прозор“, Катарине Николић, и „Покупићу своје ствари и отићи ћу“ Александре Урошевић.“



Погледајте снимак јавног читања!









Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 09.05.2014

 
Вече танго и филмске музике
EUDIATES TRIO


Понедељак, 14. април 2014. у 19:00 сати

Програм концерта

Tango - Pour Una Cabeza
Adios Nonino
Tango Pour Claude
Oblivion
Libertango

Специјални гост вечери проф. Соња Радојковић
Шопен, Етида Постхумна, бр. 1, f-mol
Шопен, Валцер, cis-mol
Шопен, Фантазија Импромпти, cis-mol

My Heart Will Go On ( Титаник )
Eye Of The Tiger ( Роки 3 )
A Whole New World ( Аладин )
James Bond ( Џејмс Бонд )
Schindler's List Theme ( Шиндлерова листа )
Axel F ( Полицајац са Беверли Хилса )
Gothfather's Theme ( Кум )
Mission Impossibile Theme ( Немогућа мисија )


Николина Чоловић - виолина (1994) завршила је основну музичку школу 'Коста Манојловић' у Београду, а средњу музичку школу у Источном Сарајеву. Године 2012. уписује Музичку академију у Источном Сарајеву, у класи мр Владимира Марковића. Тренутно је студент друге године вокално – инструменталног одсека, смера за виолину. Учесница је многобројних међународних и републичких такмичења у БиХ и ван граница њене државе, освојивши велики број награда и признања на истим. Тренутно је члан Еудиатес триа.

Сара Мичић – клавир (1994) је основну и средњу музичку школу завршила у Источном Сарајеву. У току свог музичког образовања учествовала је на многим културним манифестацијама, мастер класовима и семинарима, републичким, федералним и међународним такмичењима, како у категорији клавир – соло, тако и у категоријама клавирски и камерни дуо. Од 2012. године је студент Музичке академије у Источном Сарајеву на вокално – инструменталном смеру, одсеку за клавир, у класи мр Зорана Јанчића. Тренутно је члан Еудиатес триа, насталог као идеја проф. мр Соње Радојковић.

Вања Даниловић – хармоника (1992) је рођена у Фочи где стиче основно музичко образовање. Године 2007. уписује средњу музичку школу у Источном Сарајеву и завршава као ученик генерације. Од 2011. године је студент Музичке академије у Источном Сарајеву на воклано – инструменталном одеску, смера за хармонику у класи мр Дражана Косорића. Од своје 12. године активно учествује на такмичењима републичког и међународног нивоа и резултат тога су многе награде и признања у дисциплинама камерне музике и хармонике соло. Свира у разним ансамблима, а тренутно је активан члан „Еудиатес“ триа.

Назив триа Еудиатес је настао комбинацијом две грчке речи и у преводу значи добро расположење.








Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 04.04.2014

 
ЈЕВРЕМОВА - УЛИЦА СУСРЕТА
Музеј отоврен за посетиоце од 12:00 до 15:00


Стари град ће у недељу, 13. априла, обележити славу Цвети и Дан општине традиционалном манифестацијом Јевремова – улица сусрета, шесту годину за редом.

Дуж Улице Господар Јевремова, која се протеже од Калемегдана до Скадарлије, од 12 до 14 сати Старограђанима и посетиоцима 'улице сусрета' представиће се око 100 удружења грађана, институције, установе, вртићи, школе, Канцеларија за младе и Волонтерски сервис општине Стари град, Установа културе 'Пароброд', СРПЦ 'Милан Гале Мушкатировић', Дом здравља 'Стари град', културно - уметничка друштва, као и верске заједнице централне градске општине.

Свечано отварање манифестације заказано је тачно у подне испред куће Стевана Стојановића Мокрањца (на углу Доситејеве и Јевремове улице), када ће наступити староградски хорови, са програмом који је посвећен обележавању стогодишњице од смрти чувеног српског композитора.

Такође, испред УК „Пароброд“ у 12 сати почиње 'JAZZVREMOVA' која ће трајати до 18 часова.

Подсећамо вас да 'коцкицу', симбол манифестације можете добити на свим штандовима дуж Јевремове улице. Сигурни смо да ће бити пуно позитивних утисака које ћете у њој сачувати до следеће године.

Покретач и покровитељ манифестације Јевремова – улица сусрета је Градска општина Стари град.

Музеј позоришне уметности Србије овим поводом биће отворен за посетиоце од 12:00 до 15:00.

Изложба у току је
Неинтитуционална /приватна/ позоришта у Србији
аутор Биљана Остојић, кустос


Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 08.04.2014

 
ОКРУГЛИ СТО
НУШИЋУ У ЧАСТ


Удружење драмских писаца Србије
„Нушићеви дани“ из Смедерева
Музеј позоришне уметности Србије


Oбавештавамо јавност да ће округли сто Нушићу у част
који организујемо поводом 150-годишњице од рођења овог великог српског писца и родољуба бити одржан
у среду, 9. априла 2014. године (са почетком у 12 часова)
у Музеју позоришне уметности Србије
.

Биће нам драго да својим присуством увеличате ову трибину са које ће бити послат апел позориштима да играју Нушићеве комаде.

Саопштења и дискусије биће публиковани у посебном броју часописа „Драма“ Удружења драмских писаца Србије.

Контакт особа Снежана Кутрички +381 63 616-873.

Председник Удружења драмских писаца Србије
Миладин Шеварлић


Учествују:

Миладин ШЕВАРЛИЋ (Београд)
председник Удружења драмских писаца Србије
O Нушићу из мртвог угла, белешка поводом 150. рођендана

Др Рашко В. ЈОВАНОВИЋ (Београд)
Удружење драмских писаца Србије
Нушићев завет за 21. век

Братислав ПЕТКОВИЋ (Београд)
Удружење драмских писаца Србије
Феномен Нушић

Проф. Божидар ЗЕЧЕВИЋ (Београд)
Удружење филмских уметника Србије
Нушић и филм

Проф. др Драгана ЧОЛИЋ БИЉАНОВСКИ (Београд)
Факултет драмских уметности
Браниславу Ђ. Нушићу, у част

Проф. др Душан ИВАНИЋ (Београд)
Филолошки факултет
Претпоставке поетике Бранислава Нушића

Проф. др Драгана ВУКИЋЕВИЋ (Београд)
Филолошки факултет
О крају смеха и завршецима Нушићевих комедија

Проф. др Зорица НЕСТОРОВИЋ (Београд)
Филолошки факултет
Нушић и дух меланхолије

Проф. др Бранка ЈАКШИЋ ПРОВЧИ (Нови Сад)
Филозофски факултет
Синдром сумњивог лица, Б. Нушић – Д. Ковачевић

Др Александар ПЕЈЧИЋ (Београд)
театролог
Театрализација заплета: комедије Бранислава Нушића

Мр Јелица СТЕВАНОВИЋ (Београд)
Народно позориште
Нушић као оснивач и уредник првог позоришног гласила у Београду

Мр Спасоје Ж. МИЛОВАНОВИЋ (Београд)
Народно позориште
Пут око света у 100 м2

Горица ПОПОВИЋ (Београд)
Позориште „Aтеље 212“
Човек са десет живота

Мр Тања ЛАЗАРЕВИЋ (Смедерево)
„Нушићеви дани“
Бранислав Нушић у настави књижевности

Мр Снежана КУТРИЧКИ (Београд)
Удружење драмских писаца Србије
Нушић на страним сценама

Момчило КОВАЧЕВИЋ (Београд)
Музеј позоришне уметности Србије
Једна анегдота о Нушићу




Погледајте снимке догађаја!











Вест постављена: 07.04.2014

 
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
КРАТАК ПРЕГЛЕД ВРЕМЕНА


Феликс Пашић

Едиција Лудус разговара
у издању Удружења драмских уметника Србије, Београд

Понедељак, 17. март 2014. у 19:00 сати

Учествују:
Љиљана Ђурић,
Милан Влајчић,
Ксенија Радуловић и
Зорица Пашић


Погледајте снимак представљања књиге!



Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 02.04.2014

 
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА
ТЕАТРОН 164/165


среда, 12. март 2014. у 19:00 сати

Учестују:
Радомир Путник
Весна Крчмар
Зорица Несторовић
Рашко В. Јовановић
Миодраг Илић
Ксенија Шукуљевић Марковић
Ана Тасић
Јелена Перић
Сања Живановић
Александра Бјелић

ТЕАТРОН 164/165, ЈЕСЕН/ЗИМА 2013.
УВОДНИК

У рукама читаоца је друга свеска Театрона коју је припремило актуелно уредништво. Верујемо да ће читаоцу сада бити лакше да препозна куда је Театрон кренуо. Реч је о жељи, а изван сваке сумње и о потреби, да Театрон постане часопис–трибина на чијим ће се страницама суочити наша позоришна прошлост са текућом позоришном продукцијом; очекујемо да ће се у том суочавању остварити садејство богате традиције и савремених театарских настојања, или, другачије речено, да ће Театрон постати место на коме синхроно делују позоришна историја, позоришна теорија и позоришна пракса.
Из драгоцене драмске баштине Театрон објављује апотеозу Ђорђа Малетића Посмртна слава кнеза Мијаила Обреновића III, једини пут објављену 1869. Студенти књижевности и позоришних школа, али и историчари драме и књижевности, веома су тешко долазили до овог значајног штива којим је започело рад Народно позориште у Београду. Савремена драма Миодрага Илића Казанова против Дон Жуана духовито се и иронично поиграва с еротским сећањима двојице митомана.
У рубрици Јубилеји Театрон се с посебном пажњом одужује великоме песнику, прозаисти и драмском писцу Милошу Црњанском поводом обележавања 120-годишњице његовог рођења; с једнаким осећањем захвалности Театрон обележава 90 година од рођења, по многима најзначајније наше глумице у другој половини ХХ века, Мире Ступице; прикључујемо се и прослави 90. рођендана писца, драматурга, редитеља и театролога међународног угледа – др Миленка Мисаиловића.
Критички поглед Театрон је усмерио на оперску премијеру у Народном позоришту, као и на репертоар и домете МЕСС-а: о опери In hoc signo пише Рашко В. Јовановић, а о овогодишњем позоришном фестивалу МЕСС, који се одржава у Босни и Херцеговини, аналитички говори Ана Тасић.
Овога пута у рубрици Театрологија часопис доноси прилоге из различитих театролошких дисциплина; поред радова искусних театролога Сање Живановић и Момчила Ковачевића, уредништво часописа с посебном пажњом препоручује огледе младих истраживача Александре Бијелић и Јелене Перић, очекујући да ће обе ауторке и убудуће бити присутне на страницама Театрона.
Делатност Музеја позоришне уметности приказује се у осврту Јелице Стевановић на изложбу посвећену Милошу Жутићу коју је приредила Мирјана Одавић.
Најзад, у сталним рубрикама Театрон приказује нове позоришне књиге, а такође се с пијететом опрашта од позоришних делатника који су преминули између објављивања два броја часописа.
Радомир Путник, уредник

Читајте Театрон у електронском облику

Погледајте снимак представљања часописа


Вест постављена: 06.03.2014

 
КОРАК КА ПОЗОРИШТУ
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ



Концертно извођење драме
ДОБИТНИК
Драгана Т. Томића

Учествују глумци:
Срба Милин,
Владан Живковић и
Даница Тодоровић

Уторак, 25. фебруар у 19:00

Вест постављена: 21.02.2014

 
Концерт
КАТАРИНА И ЉУБИЦА ДУО


Катарина Ранковић (клавир) и Љубица Дамчевић (виолина)

Четвртак, 13. фебруар 2014, у 19 сати.


Катарина и Љубица дуо изводи ауторcку музику коју карактерише фузија класике, џеза и балканских ритмова. Дуо ће вас својом музиком одвести y најразличитије крајеве света, уз импровизацију и игру различитих мелодија.

Вест постављена: 10.02.2014

 
КОНЦЕРТ
Студенти Факултета музичке уметности


Класа доцента Наташе Митровић

Понедељак, 23. децембар 2013. у 19:00 сати.


На програму су дела:

Ј. С. Бах – Корални прелудијум ,,Ich ruf’ zu dir, Herr Jesu Christ“ BWV 693
Л. В. Бетовен: Соната op. 109 (I и II став)
Миона Барбул (мастер)

Ф. Шопен: Полонеза op. 26, бр. 2, es-mol
Скерцо бр. 3, cis-mol
Нина Мартиновић (III година)

С. Рахмањинов: Елегија es-mol
Милан Медошевић (II година)

A. Скрјабин: 5 прелида op. 16
Оливера Пантелић (специјализација)

С. Рахмањинов, Етиде op. 39: бр. 4 h-mol и бр. 8 d-mol
Три прелида: op. 32 b-mol и e-dur, op. 23 c-mol
Дарја Самофалова ( IV година)

Л. Јаначек, Соната ,,From the streets“: 1. IX 1905.
I – The Presentiment
II – The Death
А. Хинастера: Соната op. 22 (I став)
Тијана Благојевић (специјализација)

Вест постављена: 17.12.2013

 
КОНКУРС ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА
Извештај са отворене седнице Управног одбора


Музеј позоришне уметности Србије обавештава јавност да је процедура којом Управни одбор наше институције предлаже кандидата за избор директора окончана 26. новембра 2013. године и дајемо на увид:

З А П И С Н И К

са шесте седнице Управног одбора Музеја позоришне уметности Србије - Установа културе од националног значаја (у даљем тексту: Музеј) одржане дана 26. новембра 2013. године у просторијама Музеја, Београд, ул. Господар Јевремова, бр. 19.
Седница је почела са радом у 11. часова.
Седници присуствују представници оснивача: Божидар Стошић, председник Управног одбора и чланови: Божидар Ђуровић, дипл.позоришни редитељ, проф. Факултета примењених уметности Универзитета у Београду и Академије ликовних уметности, проф. др Бошко Сувајџић, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и Славко Вејиновић, дипл. политиколог, Управник Вукове задужбине и представник Музеја Олга Марковић, кустос - саветник.
По позиву седници присуствују представници јавних гласила: Зорица Димитријевић - Танјуг, Марина Никић, Радио Београд 1, Александра Ћук - редакција "Данас" и Татијана Њежић, редакција "Блиц". Наведени новинари нису дали своје акредитиве.
Седници председава Божидар Стошић, председник Управног одбора Музеја.
Пре отварање седнице председавајући је упознао присутне представнике јавних гласила о спроведеној процедури за избор директора Музеја на основу расписаног јавног конкурса у дневном листу "Политика " и на сајту Музеја. Поступак за избор директора вођен је на основу Закона о култури, Статута Музеја и дописа Министарства културе и информисања (бр.110-00-246/2013. од 18.09.2013).
На одржаним седницама одбора везаним за поступак избора директора били су присутни представници јавних гласила.
На расписаном јавном конкурсу пријављена су два кандидата: др Петар Грујичић из Београда, ул. Драгослава Поповића бр. 2 и Момчило Ковачевић, дипломирани драматург - мастер из Београда, ул. Шајкашка бр. 31. Увидом у конкурсну документацију, Комисија задужена за спровођење техничких радњи, 21. 11. 2013. констатовала је да кандидат Петар Грујичић не испуњава услове из јавног конкурса којим је прописано да кандидат мора да има најмање четири године радног искуства у одговарајућем степену високог образовања у музејској делатности и да из тог разлога не може да се разматра у поступку за избор директора. Овај услов прописује члан 39. Статута. Министарство културе и информисања у складу са Законом о култури дало је сагласност на Статут Музеја. На 5. седници управног одбора одражане 26. 11. 2013. у 10,30 сати једногласно је усвојен записник Комисије да кандидат Петар Грујичић не испуњава услове конкурса.
Кандидат Момчило Ковачевић испуњава услове за избор директора из јавног конкурса што је констатовала комисија записнички дана 18.11.2013.године. Записник комисије усвојен је на седници одбора 26.11.2013. године.
Одбор се придржавао поступка о избору директора које је установило Министарство културе и информисања у свом допису.
Момчило Ковачевић је извршио презентацију свог предлога Програма рада и развоја за период од четири године и сви запослени у Музеју (13 запослених) анонимно су се изјаснили дана 25.11.2013.године о овом програму. За програм су се анонимно изјаснила десет (10) запослених; два (2) запослена против и један (1) запослен је био уздржан.
Програм кандидата Момчила Ковачевића је већином анонимних гласова
- 10. запослених - добио је сагласност.

Председавајући се пре отварање седнице обратио се представницима јавних гласила да ли имају нека питања везана за поступак избора директора.
На питања новинара, да прописани услов који кандидат мора да испуни, везано за радни стаж, ограничава могућност других кандидата да се пријаве на конкурс, председавајући Божидар Стошић одговорио је да то прописано Статутом Музеја на који је добијена законом прописана сагласност од стране Министарства културе и информисања.
Присутни новинари су се интересовали да ли може да се одлучује када се пријави само једа кандидат.
Председавајући је одговорио да то закон није регулисао и да може да се одлучује и када се пријави само један кандидат под условом да мора да испуњава услове прописане јавним конкурсом .
Божидар Ђуровић је на питање о броју кандидата истакао: " да то није задатак Управног одбора да води рачуна о броју пријављених кандидата, већ је то слободна воља сваког појединца, уколико испуњава прописане услове из јавног конкурса. Ово питање је много шире и требало би га поставити и министарству: који је разлог да је мали одзив кандидата на расписане јавне конкурсе? Наше је да управни одбор ради транспарентно, да су седницама присуствовали представници јавних гласила и да ради на основу закона и Статута Музеја".
Пошто више није било питања, председавајући је отворио седницу одбора уз претходну констатацију да овој седници присуствују сви чланови одбора и да се одлука доноси већином гласова свих чланова одбора.
Предложени дневни ред ставио је на гласање. Једногласно је усвојен.

ДНЕВНИ РЕД

1. Разматрање пријаве кандидата Момчила Ковачевића, дипл. драматурга - мастерс из Београда, ул. Шајкашка бр.31. за избор директора Музеја и Програм рада и развоја Музеја за период од четири године;
2. Доношење одлуке о избору Момчила Ковачевића за директора Музеја и достављање предлога одлуке Министарству културе и информисања ради његовог именовања.
Пријаву кандидата разматрала је комисија дана 18. 11. 2013. године и доставила одбору записник у коме је констатовано да кандидат испуњава услове прописане јавним конкурсом за избор директора.
Пре доношења одлуке председавајући је упознао чланове одбора о резултатима спроведеног анонимног изјашњавања свих запослених у Музеју, која служи као оријентир за доношење одлуке.





Пре отварање дискусије, председавајући се обратио члановима одбора да ли желе сваки понаособ да се изјасни о кандидату за избор директора Музеја или одмах да гласају. Чланови одбора су се изјаснили да ће изнети своје мишљење о кандидату.
Божидар Ђуровић је изнео: "Посебно ме радује што је избор директора институције културе транспарентан, јер мислим да је то озбиљан помак и уједно желим да кажем, односно изразим жаљење због тога што нисам у прилици да говорим о више кандидата јер сматрам да су биографије кандидата веома битне али је најбитније какав је програм и план развоја институције. Очито је да господин Ковачевић познаје Музеј, да је човек који има прецизан увид у проблем Музеја, а његов план подржавам и у томе што су планиране изложбе позоришта из унутрашњости, такође подржавам због тога што имају међународну сарадњу, што истрајава на редовном излажењу Театрона. Тај план није амбициозан у некој посебној мери али је битно да је реалан и битно да је остварив. Да то није прича шта би неко желео, него што је битно да је реалан и битно да је остварив. Такође, мислим да је веома добра анимација публике и рад по школама у унутрашњости. Да је то једна добра ставка. И ја за овај избор гласам али уз заиста велико жаљење што немамо са којим да га упоредимо."
Божидар Стошић је укратко изнео рад у области позоришне уметности наводећи да је он члан Удружења драмских уметника Србије. Да је објавио књигу драмских текстова који су се изводили. Да је у току свог мандата као вршилац дужности у току годину дана значајно унапредио рад Музеја.
Бошко Сувајџић цени ангажман Момчила Ковачевића у области позоришне уметности и поред овог разлога навео је и резултат анонимног изјашњавања запослених који је показао да већина запослених цени његов рад и због тога гласа за Момчила Ковачевића.
Славко Вејиновић сматра да је кандидат у потпуности испунио услове из јавног конкурса и да прихвата програм као реалан и да ће гласати за кандидата, Момчила Ковачевића -
Олга Марковић није учествовала у дискусији.
Пошто је исцрпљена дискусија, председавајући је ставио на гласање избор кандидата Момчила Ковачевића за директора Музеја са мандатом од четири године.
На јавном гласању за кандидата Момчила Ковачевића изјаснили су се; Божидар Стошић, Бошко Сувајџић, Божидар Ђуровић и Славко Вејиновић.
Олага Марковић је била уздржана.

Председавајући је објавио да је кандидат Момчило Ковачевић за избор директора Музеја добио четири гласа, са једним гласом уздржаним.

Са већином гласова свих чланова одбора донета је

О Д Л У К А

Кандидат, Момчило Ковачевић, дип. драматург - мастер, из Београда ул. Шајкашка бр, 31, изабран је за директора Музеја позоришне уметности Србије -Установа културе од националног значаја са мандатом од четири године.
Предлог ове одлуке са образложењем доставиће се Министарству културе и информисања ради именовања.

Саставни део ове одлуке чини одлука са образложењем.

Одлука ступа на снагу даном доношења.

Ова седница одбора је снимана.

Пошто је исцрпљен дневни ред, председавајући је закључио седницу одбора у 12.30 часова.


Записник водила
Р. Миленковић, правни саветник Музеја.
Председник Управног одбора
Божидар Стошић



Верификују записник својим потписом:


1. Божидар Ђуровић

2. Бошко Сувајџић

3. Олга Марковић

4. Славко Вејиновић

Вест постављена: 29.11.2013

 
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ
КОНКУРС ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА


Mузeј позоришне уметности Србије
Установа културе од националног значаја
Београд, Господар Јевремова 19
Телефон: 2626-630, Fax: 2628-920
e-mail: office@mpus.org.rs
www. mups.org.rs
21. 11. 2013.
бр. 191/6

На основу дописа Министарства културе и информисања (бр. 110-00-246 од 18. 09. 2013. год.) и одлуке Управног одбора Музеја од 22. 10. 2013, записника са састанка Комисије за спровођење техничких радњи за избор директора Музеја позоришнe уметности - Установe културе од националног значаја, одржане дана 18. и 21. 11. 2013. године у просторијама Музеја, и сходно примени одговарајућих одредби Закона о јавном информисању, упућујемо позив представницима медија да узму учешће на конференцији за јавност на којој ће се пружити информација о поступку за избор директора ове установе.

Конференцију заказујемо на дан
уторак, 26. 11. 2013. у 11 сати,
у просторијама Музеја позоришне уметности Србије,
Београд, Господар Јевремова 19


Божидар Стошић,
Председник управног одбора Музеја

у наставку можете прочитати:

Записник са Састанка свих запослених у Музеју позоришне уметности Србије-Установа културе од националног значаја одржаног дана 25. 11. 2013.
и
Предвиђени Дневни ред 5. седнице Управног одбора Музеја позоришне уметности Србије - Институције од националног значаја која ће се одржати 26. новембра 2013. у 11:00 сати


***

ЗАПИСНИК

Са састанка свих запослених у Музеју позоришне уметности Србије-Установа културе од националног значаја (у даљем тексту: Музеј) одржаног дана 25. 11. 2013. године у просторијама Музеја на коме је кандидат за избор директора, Момчило Ковачевић презентирао свој предлог Програма рада и развоја Музеја за период од четири године.
Састанак је почео у 11 часова.
Састанку присуствују запослени: Олга Марковић, Мирјана Одавић, Миланка Андријашевић, Љиљана Бановић, Кимета Џафери, Биљана Остојић, Ненад Јанковић, Ксенија Радуловић, Бранка Вдовић, Александра Милошевић, Ирина Стојковић Кикић, Гордана Степановић и Оља Стојановић.
Поред председника Управног одбора Музеја Божидара Стошића, присуствују и члан одбора испред Музеја Олга Марковић, сада као запослена у Музеју и на основу дописа министарства сада се анонимно изјашњава као запослена.
Презентацију предлога програма рада и развоја Музеја за период од четири године Момчило Ковачевић презентирао је свим запосленима у Музеју.
Презентацију је почео у 11 часова и завршио је у 11,15 часова.
Програм Момчила Ковачевића налазио се и на огласној табли Музеја.
По излагању кандидата Момчила Ковачевића председник Управног одбора отворио је дискусију.
Запослена Олга Марковић интересовала се о унутрашњој реорганизацији просторија у Музеју. Кандидат Момчило Ковачевић изнео је законску обавезу за отварање излаза у случају пожара и о пресељењу библиотеке у горњи депо и проширење галерије Музеја за један простор. Такође и о санацији зграде Музеја. За све ове инвестиције Музеј је поднео захтев Министарству ради обезбеђивања средстава и ово је ушло у план за период 2014. - 2016. година.
2. Пошто је исцрпљена дискусија, председник одбора је закључио састанак и после паузе од 5 минута спроведено је организовање анонимног изјашњавања свих запослених. Председник Управног одбора констатовао је уз присуство свих запослених: -да је запослена Љиљана Бановић, припремила гласачку кутију, уредан списак свих запослених у Музеју и коверат затворен и са гласачким листићима. Гласање се обавља у складу са одредбама о тајном гласању по Пословнику о раду Управног одбора.
Пре почетка анонимног изјашњавања свих запослених у Музеју, председник одбора је отворио кутију и записнички је констатовао да је празна и да је број гласачких листића исти колико има и на списку запослених у Музеју, у 11,20 часова отворио изјашњавање путем гласања.
Гласање је обављено по следећем поступку: запослени који је узео гласачки листић, Љиљана Бановић, запослена на административним пословима заокружила је његов редни број и запослени је потписао да је добио гласачки листић и приступио је гласању. Анонимно изјашњавање односно гласање завршено је у 11,31 часова.
Уз присуство председника Управног одбора Љиљана Бановић је пре отварања гласачке кутије констатовала да су сви запослени гласали.
Затим је отворила кутију и утврдила да се у кутији налази 13 гласачких листића и констатовала да се слаже са укупним бројем запослених.
Председник Управног одбора је пребројавањем гласачких листића утврдио је да од 13 запослених анонимно се изјаснило:
- За прихватање предлога наведеног програма укупно 10 запослених.
- За неприхватање предлога наведеног програма укупно 2 запослених.
- Уздражан 1 запослени.
Са резултатима спроведеног поступка анонимног изјашњавања свих запослених у Музеју на дан 25. 11. 2013. године о предлогу рада и развоја Музеја кандидата Момчила Ковачевића, председник Управног одбора упознаће остале чланове одбора пре доношења коначне одлуке о избору директора Музеја.
Саставни део овог записника чини списак запослених за њиховим потписима.


Записничар
Дипл.правник Ружица Арсенијевић Миленковић

ПРДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА
Божидар Стошић

Записник верификовала
Љиљана Бановић


***


Mузeј позоришне уметности Србије
Установа културе од националног значаја
Београд, Господар Јевремова19
Телефон: 2626-630 Fax: 2628-920
e-mail: office@mpus.org.rs www. mups.org.rs
бр. 204 21.11. 2013. год.


ПОЗИВ ЗА 5. СЕДНИЦУ УПРАВНОГ ОДБОРА
ЧЛАНУ УПРАВНОГ ОДБОРА МУЗЕЈА


На основу члана 4. Пословника о раду Управног одбора Музеја позоришне уметности Србије – Установа културе од националног значаја, члана 11 до 15, Правилника о начину и поступку избора директора Музеја и дописа Министарства културе и информисања број 110-00-245/2013-01 од 18.09.2013. године, сазивам (5) седницу одбора.
Седница Одбора одржаће се дана 26. октобра 2013. године у просторијама Музеја, Београд, ул. Господар Јевремова 19, са почетком рада у 11 сати. За седницу Одбора предлаже се следећи:

ДНЕВНИ РЕД

Први део рада Управног одбора:

1. Усвајање записника са четврте седнице Управног одбора одржане 22.10.2013.
2. Усвајање записника(1 и 2) комисије за спровођење техничких радњи одржаних 18. и 21. новембра 2013, за потребе Управног одбора (известилац – председник Управног одбора)
3. Усвајање записника комисије о спроведеном поступку анонимног изјашњавања свих запослених о приказаном плану и програму рада Музеја (2014. – 2017.) кандидата за избор директора Музеја. (Известилац председник У.О.)

По упознавању свих чланова Управног одбора о резултатима спроведеног анонимног изјашњавања и закључивања првог дела седнице, Председник У.О. наставља седницу само са једном тачком дневног реда.

Дневни ред:

1. Разматрање једине пријаве која испуњава све услове конкурса, са Планом и програмом развоја Музеја позоришне уметности Србије за период (20014 – 2017), на расписани и објављени конкурс (Политика, 31. 10. 2013.) за избор директора Музеја Момчила Ковачевића (стручна спрема VII/2),
- доношење одлуке о предлогу избора директора и достављање те одлуке Оснивачу ради његовог именовања.


Молимо вас да неизоставно присуствујете Седници којој присуствују и овлашћени представници јавних гласила – по позиву.

Председник Управног одбора Музеја
Божидар Стошић, с. р.


Прилог:
Уз тачку 1: Записник са 4. седнице У.О.
Уз тачку 2: 1.Записник комисије од 18.11.2013; 2. Записник комисије од 21.11.2013.
Уз тачку 3: Записник Комисије о резултатима анонимног изјашњавања (доставиће се на самој седници.
За посебну седницу Управног одбора: Пријава кандидата Момчила Ковачевића са Предлогом програма рада и развоја Музеја за период од четири године (2014. – 2017.).

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 22.11.2013

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
С ОБЕ СТРАНЕ ПОЗОРНИЦЕ


Живот и уметнички пут драмске уметнице Вере Бркић Вујановић

Аутор Душанка Вељковић, Београд, Алтера, 2013.

Понедељак, 18. новембар у 19 сати.

Учествују:
Јован Ћирилов
Олга Марковић
аутор
и певачки ансамбл Бисер


"Ромасирана биографија истакнуте позоришне уметнице, глумице Вере (Божиновић) Бркић Вујановић, писана је руком њене ћерке Душанке, која је била сведок и учесник доброг дела збивања у породичном, личном и позоришном животу своје мајке... Заснована је на пажљивом истраживању историје не само зајечарског, у почетку аматерског, већ и нашег глумишта уопште. Наведене су и неке епизоде везане за београдско Народно позориште. Тако читалац сагледава развитак српске сцене и околности везане за њу од 1943. године, па кроз другу половину века, те увиђа да је то, ипак, био трновит пут. Проучавани су и наведени озбиљни историјски извори, тако да се документованост ниједног тренутка не може оспорити..."
(Јелена Ђиновски, Историјски архив Крушевца)

Душанка Вељковић (Вујановић) рођена је 1955. године у Београду. Дипломирала је на Шумарском факултету. Радила је у Дрвно-индустријском комбинату Савремени дом у Крушевцу, као водећи технолог, а 1994. отворила је, међу првима, приватни салон намештаја Домина, који и данас постоји.
Бави се и музиком, једна је од оснивачица певачког ансамбла Бисер.
С обе стране позорнице је њена прва књига – романсирана биографија глумице Вере Бркић Вујановић, Душанкине мајке.
Живи у Крушевцу.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 12.11.2013

 
НОЋ ПОЗОРИШТА
у Музеју позоришне уметности Србије


субота, 16. новембар 2013. године

изложба Милош Жутић - господин глуме (1939-1993)
аутор Мирјана Одавић, музејски саветник

Отворено за посетиоце од 9:00 до 14:00 сати.
Улаз слободан!


Вест постављена: 11.11.2013

 
ЈАВНИ КОНКУРС
за избор директора


МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ –
УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Београд, Господар Јевремова 19


На основу члана 41. Статута Музеја позоришне уметности Србије - Установe културе од националног значаја (у даљем тексту : Музеј), Управни одбор Музеја донео је Одлуку о покретању поступка за избор директора, бр. 191 од 28. 10. 2013. године и

оглашава

ЈАВНИ КОНКУРС
за избор директора
Музеја позоришне уметности Србије - Установe културе од националног значаја


Услови за избор директора:

1. да има стечено високо образовање из научне, односно стручне области у оквиру образовно - научног поља друштвено - хуманистичких наука и уметности, на студијама другог степена (завршене дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно завршене студије у трајању од најмање четири године;
2. да има најмање четири године радног искуства у одговарајућем степену високог образовања, у музејској делатности;
3. знање једног светског језика;
4. да има држављанство Републике Србије;
5. да се против кандидата не води истрага и да није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности, као и да није осуђиван за кривична дела која га чине недостојним обављања дужности директора;
6. да поседује општу здравствену способност.

Пријава за јавни конкурс садржи име и презиме кандидата, датум и место рођења, адресу становања, са потребном конкурсном документацијом:
1) предлог програма рада и развоја Музеја за период од четири године;
2) оверену копију дипломе или уверење о стеченој стручној спреми;
3) оверену копију радне књижице или доказ о радном искуству;
4) уверење или потврду о знању страног језика ,
5) уверење о држављанству, не старије од шест месеци,
6) уверење Основног и Вишег суда да лице није под истрагом и да није правоснажно осуђивано(издата након објављивања конкурса)
7) биографију са кратким прегледом остварених резултата у раду;
8) извод из матичне књиге рођених, не старији од шест месеци;
9) доказ о здравственој способности (оригинал).
Наведени докази се достављају у оригиналу или фотокопији, која је оверена у општини или суду.

РОК за подношење пријаве на конкурс је 15 дана од дана објављивања конкурса на интернет страници Музеја и у листу „Политика".

ПРИЈАВА за јавни конкурс подноси се на адресу: Музеј позоришне
уметности Србије - Установа културе од националног значаја, 11 000 Београд, ул. Господар Јевремова, бр.19, са назнаком: „За јавни конкурс за избор директора Музеја позоришне уметности Србије - Установе културе од националног значаја. Пријаве се достављају лично или путем поште Србије. Неблаговремене и непотпуне пријаве уз које нису приложени сви тражени подаци неће се разматрати.

Директора Музеја на основу претходно спроведеног јавног конкурса именује оснивач Република Србија у складу са законом на период од четири године.
Директор Музеја не може да обавља другу јавну функцију.

Све додатне информације о јавном конкурсу могу се добити у Музеју, Београд, ул. Господар Јевремова бр. 19, телефон: 2626-630

Овај оглас се објављује на интернет страници Музеја и биће објављен у листу „Политика" 31. октобра 2013. од када и важи.

Вест постављена: 28.10.2013

 
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ
КОНКУРС ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА


На основу дописа Министарства културе и информисања (бр. 110-00-246 од 18. 09 2013. год) и Одлуке Управног одбора Музеја од 22. 10. 2013, и сходно примени одговарајућих одредби Закона о јавном информисању, упућујемо позив преставницима медија да узму учешће на конференцији за јавност на којој ће се пружити информација о поступку објављивања јавног конкурса за избор директора ове установе.
Конференцију заказујемо на дан
28. 10. 2013. у 12 сати,
у просторијама Музеја позоришне уметности Србије, Београд – Господар Јевремова 19.

Председник управног одбора Музеја,
Божидар Стошић



Вест постављена: 25.10.2013

 
КОНЦЕРТ
Богдан Ђорђевић, клавир


понедељак, 14. октобар 2013. у 19:00 сати


На програму су дела:

Јоханес БРАМС (1833 – 1897
Балада оп. 10 бр. 1 d - moll

Франц ЛИСТ (1811 - 1886)
Sposalizio (Венчање) – Године ходочашћа (Италија)
Балада бр. 2 h - moll
Мађарска рапсодија бр. 15 „Ракоцијев марш“

Фредерик ШОПЕН (1810 - 1849)
Ноктурно оп. 48 бр. 1 c – moll
Полонеза оп. 53 Аs – dur
)


Богдан - Бане Ђорђевић је млади пијаниста који је током школовања показао изразит развој, уз велико ангажовање и непрекинут професионални интерес. Такав однос му је и омогућио да постане добитних вредних награда и признања, која су му служила као даљи подстицај у раду. Бане је изразито сценска личност, са великим звуком и одличном техником. Свира најтежа дела са пијанистичког репертоара и показује интерес за све стилске правце. Његово извођење је увек максимално ангажовано и лично, без резерве, уз чврсту концентрацију и сопствени угао гледања. Свакако је пред њим један дуг успешан пут развоја и овим најтоплије препоручујем Богдана Ђорђевића свима који би га могли на том путу подржати.
(проф. Кемал Гекић, шеф катедре за клавир Академије уметности у Новом Саду, 1998)

Многообразна делатност Богдана Ђорђевића као солисте, камерног музичара и педагога је оставила и оставља траг у више средина. Предан музици успео је да савлада широки репертоар из области солистичке, концертантне и камерне музике. Сложена дела пијанистичке литературе као што су Соната h – moll Ф. Листа и Соната fis – moll Ј. Брамса, репрезентују Ђорђевићев зналачки избор и откривају уметничку многостраност у одабиру програма, на којем се налазе и композиције трансцеденталне виртуозности Токате Р. Шумана и Листове парафразе на Увертиру Виљем Тел, које увек изводи са сигурношћу и дозом индивидуалног приступа према музици уопште. На концертима исказује широку палету музичких, техничких, изражајних али и естетских могућности и прохтева, коју публика већ препознаје на његовим јавним наступима.
(проф. Рита Кинка, Академија уметности у Новом Саду 2006)



из биографије Богдана Ђорђевића

Рођен 1977. године у Новом Саду. Био је студент у првој генерацији тзв. „нулте године“ - припремне класе Академије уметности у Новом Саду за изузетне таленте и будуће студенте у класама проф. Кемала Гекића и проф. Јокут Михаиловић код које је у јуну 1995. године ванредним напредовањем уписао редовне студије клавира. Као студент 4. године био је добитник стипендије Фонда Универзитета у Новом Саду за младе таленте и успешне студенте као једини студент са музичког одсека. Добитник је друге награде на Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ – Београд у категорији студената 1997. године. Дипломирао је 2000. године на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Кемала Гекића. Специјалистичке уметничке студије завршио је 2001. године а након тога и магистарске уметничке студије 2006. године у класи проф. Рите Кинке на Академији уметности у Новом Саду. Остварио је значајан број солистичких концерата и реситала, као и наступа са оркестром и камерним саставима у Новом Саду (Синагога, Градска кућа, СНП, Матица Српска, Мултимедијални центар АУНС, Студио М, Огранак САНУ, ФТН, Спомен збирка Павла Бељанског, м. ш. „Исидор Бајић“), у Београду (Коларчева задужбина, Галерија САНУ, Галерија Артгет, Центар лепих уметности – Guarnerius, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, СКЦ, Дом културе студентски град, Дечји културни центар, Сала „Мокрањац“, Сала “Станковић“), у Сомбору, Панчеву, Шапцу, Зрењанину, Сремским Карловцима, Суботици, Земуну, Нишу, Сремској Митровици, Руми, Сремској Каменици, Бачкој Паланци. Наступао је у Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији. Био је активан учесник на преко тридесет мајсторских курсева (Master Class и летњих школа клавира у организацији Европског удружења клавирских педагога - ЕPTA), Паноптикум музикум (YALE), Друштва Ф. Шопен, Коларчеве Задужбине. Усавршавао се и сарађивао са клавирским педагозима као што су Арбо Валдма, Душан Трбојевић, Дубравка Јовичић, Александар Сердар, Владимир Огарков, Ирина Куликова, Ирис Кобал, Ратимир Мартиновић. Реализовао је значајан број снимака за радио и телевизијске станице. Као извођач композиција за клавир Ј. С. Баха, снимио документарни филм у продукцији ТВ Нови Сад „Полифонија у камену“ (2000) у режији Милана Белегишанина и као извођач композиција Ф. Листа емисију "Речју, сликом и музиком" (2003) у режији Кароља Вичека.


Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 10.10.2013

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
Театрон број 162-163


Промоција новог броја часописа Театрон - пролеће/лето 2013.

Среда, 9. октобар 2013. у 19 сати

У новом двоброју Театрон у рубрици Баштина представља драму Силазак с престола Ранка Младеновића (1892-1943), као и комад Гњида (Савремена драма), познатог хрватског и југословенског аутора Ива Брешана, деценијама значајно присутног и на нашим позорницама. Кроз текстове својих сарадника Театрон издваја и значајне јубилеје: две стотине година од прве професионалне српске представе (Пешта, 1813, Крешталица Јоакима Вујића), двадесет година од прве премијере Српског позоришта у Мађарској, као и три стотине година од рођења Денија Дидроа ( прилог о Дидроу је уједно и последњи објављени текст недавно преминулог колеге Милосава Буце Мирковића). Позоришну продукцију часопис уобичајено прати и у рубрикама Савремена сцена: критике и Прикази књига, а делатност Музеја позоришне уметности Србије представљена је у рубрикама Из рада МПУС (Развој хемеротеке МПУС), односно Хроника музеја (приказ изложбе Сто година од оснивања Народног позоришта у Скопљу).

учествују:

Радомир Путник (главни уредник)
Весна Крчмар
Ирина Стојковић Кикић
Зоран Т. Јовановић
Предраг Перишић
Рашко В. Јовановић
Ивана Игњатов Поповић


- Читајте Театрон електронском облику


Вест постављена: 07.10.2013

 
КОМЕМОРАЦИЈА
Милосав Буца Мирковић (1932-2013)


Комеморација поводом смрти
Милосава Буце Мирковића,
есејисте, позоришног критичара и књижевника,

одржава се
у петак, 27. септембра 2013. године у подне
у просторијама Музеја позоришне уметности Србије

Говоре Миладин Шеварлић, Ксенија Шукуљевић Марковић, Иван Бекјарев, Драган Колунџија, Мирјана Вукојчић, Јелена Жигон и Живорад Ајдачић.


Из биографије Буце Мирковића

Рођен 1932. године од оца др. Милана и мајке Наде Петровић, у Александровцу жупском, крушевачком и немањићком. Малу матуру положио у родном граду, велику матуру у Пожаревцу, где је већ увелико писао и објављивао песме, књижевне и позоришне критике. Затим, уписао Стоматолошки факултет у Београду, али после две године прешао на Филозофски. У студентски културни, политички и књижевни живот укључио се 1952. године, радећи и пишући у "Студенту", где је, између осталих текстова, објавио своју прву позоришну критику: "Стаклене менажерије" у Београдском драмском позоришту, и релативно компотентне књижевне критике о "Коренима" Добрице Ћосића.

Са Мухаремом Первићем 1968. године улази у редакцију најбољег и најпресуднијег часописа "Дело", где ће остати до 1983. године.

Сарађује у "Летопису", "Књижевности", "Позоришној култури","Видицима","Младости" и "Београдској недељи", где је деловао и као уредник културних рубрика, а најдужи новинарски рад посветио је "Политици-експрес" и "Нину".

У међувремену био генерални секретар Српске књижевне задруге и управник Југословенског драмског позоришта. Последњих петнаест година пише редовну књижевну критику у "Илустрованој политици". За собом има преко 16000 наслова и четрдесет књига.

Буца Мирковић не пева о себи. Он хоће свет. Али зна да су све релације започеле овде и да се у Жупи александровачкој тако често окончавају, као да је, пишући песму само за тај свој родни крај чувао. С овом поезијом стално излазите на неке чистине, кроз упарађене пределе, пред зреле слике, издељене из богатог, травнатог, грабуљавог, бокоравог, пасијанс језика, у коме вазда живи поетско и кад није немир, ни урнебес, ни бодеж, већ кад сневате слатко и слажете "варку на варку".
...
Мирковић је занимљива и особена појава у нашој послератној књижевној критици. Његови погледи на књижевност, посебно на лирику не наслањају се на туђа естетска учења, нити изграђују строго научну апаратуру којим би их изложио. Мирковић, једноставно, воли поезију и песнике (код многих критичара оваква склоност се не примећује), па сво поуздање тражи и изражава кроз искључиво свој доживљај поезије. То је пример новог експресионизма у критици. Поезија је, просто, изазов једном темпераменту да своје утиске снажно закува и живахно изрази, поричући правила хладнокрвне анализе.

Свој језик Мирковић прилагођава бујности, стишаности или елеганцији сваког песника понаособ. И не плаши се импровизација исхитрених ставова и судова који се могу опорећи. Било како да пише, Мирковић ни у ком случају свог читаоца не удаљује од поезије о којој збори, него чини све да јој га примакне и задржи уз њу.

Децембра 2004. године, жири Удружења књижевника Србије, одлучио је да песнику и есејисти, Милосаву Мирковићу-Буци, на свечаној седници Удружења, додели престижну награду Удружења књижевника Србије за "Животно дело" (За целокупно књижевно дело).

У издању библиотеке "Савременик" Српске књижевне задруге објављена је књига огледа о поезији и песницима "Певање и сневање књижевног критичара и песника Милосава Мирковића".


[преузето са riznicasrpska.net]






Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 27.09.2013

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
Сцена број 1 за 2013. годину


издавач Стеријино позорје, Нови Сад

среда 19. јуни у 19 сати

учествују:

уводна реч
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја

Зоран Ђерић, главни и одговорни уредник
Наташа Миловић
Марина Миливојевић Мађарев
Југ Радивојевић
Љубинка Стојановић

Вест постављена: 24.06.2013

 
НОЋ МУЗЕЈА
ИЗЛОЖБА и КОНЦЕРТ


изложба у току
Рихард Вагнер на сцени Народног позоришта у Београду
аутор Олга Марковић, музејски саветник
-
субота, 18. мај од 18:30 сати
наступају ученици и студенти

Музичка школа "Јосиф Маринковић", Београд
класа проф. Љиљане Анакиев Грујић
класа проф. Светлане Димитријевић
класа проф. Иване Комненић

Музичка школа "Јован Бандур", Панчево
класа проф. Санеле Благојевић

Школа за музичке таленте, Ћуприја
класа проф. Александра Благојевића

Факултет музичке уметности, Београд
класа проф. Милутина Косановића


учествују:

Катарина Милојевић, I разред виолине
Дечија песма: У шумици зека
Бетовен: Ода радости
кл. Светлана Димитријевић

Анђела Згага, II разред виолине
Бакланова: Мазурка
кл. Љиљана Анакиев Грујић

Јелена Благојевић, II разред клавира
Голдстон: Цигански фестивал
кл. Ивана Комненић

Александар Стојановић, II разред виолине
Ридинг: Concertino h-moll
Мах: Игра
кл. Светлана Димитријевић

Јелена Мицић, IV разред клавира
Ј. С. Бах: Двогласна инвенција f-dur
кл. Ивана Комненић

Лаза Момировић, VI разред виолине
П. Стојановић: Романса
кл. Љиљана Анакиев Грујић

Софија Цветиновић, III година средње школе, виолинa
Ј. С. Бах: Partita No.2, Allemande
кл. Љиљана Анакиев Грујић


Клавирска сарадња
Ана Узелац


пауза


Марта Медан, I разред виолине
Д. Марковић: Три етиде на народну тему
кл. проф. С. Благојевић

Нађа Поповић, I разред виолине
П. Николић: Кончертино
кл. проф. С. Благојевић

Луна Поповић, III разред виолине
Бом: Perpetummobile
кл. проф. С. Благојевић

Ђорђе Грба, IV разред виолине
О. Ридинг: Концерт a-moll
У Мађарском стилу I став
кл. проф. С. Благојевић

Дамјан Милосављевић, I година средње школе, контрабас
С. Кусевицки: Валс минијатура
кл. проф. А. Благојевић

Ивана Иванић, IV разред виолине
Ф. Шуберт: Пчелица
кл. проф. С. Благојевић

Ђорђе Станковић, II година средње школе, контрабас
Д. ван Генс: Скерцо
кл. проф. А. Благојевић

Александра Тајдић, I година ФМУ, виолина
Ј. Сук: Un poco triste
кл. проф. М. Косановић

Душан Костић, II разред средње школе, контрабас
Ј. К. Ванхал: Концерт d-dur I став
Ђ. Ботесини: Интродукција и Гавота
кл. проф. А. Благојевић

Соња Мирковић, III година средње школе, виолина
М. Брух: Концерт g-moll II и III став
кл. проф. С. Благојевић


Клавирска сарадња:
Катарина Ранковић
Теа Андријић
проф. Катарина Хаџиантић
проф. Светлана Тирменштајн

Вест постављена: 14.05.2013

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
Театрон број 160-161


Тема броја: Српска театрологија у иностранству

Темат овог броја Театрона посвећен је радовима театролога који потичу из Србије, а научним радом баве се при универзитетима у свету. Професионална делатност наших театролога у иностранству само је део све масовније и све референтније "културе у егзилу", а чији су протагонисти и резултати у самој Србији најчешће непознати. Уредништво је овим настојало да прикаже резултате које постижу наши театролози у иностранству, уверено да ће то допринети стварању услова – у виду објављивања радова или учешћу у изради научних, уметничких или предавачких пројеката – да буду присутни и у сопственом културном простору.

Одабрани аутори – углавном млађе генерације – до сада су непознати или недовољно познати српској јавности. Њихово битно заједничко својство је да припадају другим академским срединама. Често они и живе и раде у другој средини, па се могу сматрати представницима својеврсног бикултурализма – носе своје порекло и у језику и у васпитању, али су прилагођени другој и другачијој средини, имају непроцењива социјална искуства и промењен хоризонт очекивања.

Театрон у новом броју објављује и драму Летњиковац младе драматуршкиње Сташе Бајац, као и бројне прилоге с домаће и иностране позоришне сцене.

Понедељак, 18. март у 19 сати

Учествују:
Јелена Ковачевић, театролог
Ксенија Радуловић, главни уредник

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 14.03.2013

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ДИЈАЛОГ С ТРАДИЦИЈОМ (Битеф 1967 - 2006)


аутор Владимир Стаменковић, театролог и позоришни критичар
издавач Службени гласник, Београд

петак, 7. децембар 2012. у 19 сати

учествују:
Дејан Мијач
Јован Ћирилов
Радомир Путник
Ксенија Радуловић



Овом књигом, која обухвата два периода: Краљевство експеримента, Битеф 1967- 1986; Промене и последице, Битеф 1987 – 2006, предају се у руке читалаца критике најзначајнијих представа приказаних на Битефу од његовог оснивања до 2006.

"Сви текстови у Краљевству експеримената, као и у наставку Промене и последице, имају исту врсту ресантимана и лаког презира према хронолошком праху и помодним трендовима, са редукованом усредсређеношћу на вечите ствари, уистину достојне и праведне. Књига је писана збијеним, чврстим и бескомпромисним рукописом. Таквим својим ангажманом Владимир Стаменковић снажно је утицао на промене у театру свога времена, а налази се међу оним драгоценим људима који су битно променили друштво у којем живе. Ова књига је потврда те промене."
Н. Прокић.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 06.12.2012

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
БИЗАРНО


драме Жељка Хубача
у издању КИЗ Алтера из Београда и Шабачког позоришта


О књизи говоре:

СВЕТИСЛАВ ЈОВАНОВ – театролог, председник српске секције Међународног театарског института (ИТИ)
АЛЕКСАНДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ – позоришни критичар, управник Српског народног позоришта из Новог Сада
СЛАВКО МИЛАНОВИЋ – драматург Народног позоришта у Београду
ПЕТАР КАУКОВ – редитељ, заменик директора Театра младих из Софије


среда, 14. Новембарр у 19:00 сати


Поводом досадашњег оствареног опуса Жељка Хубача могу се изнети две основне тврдње: прво, да је реч о једном од најпровокативнијих феномена у савременом српском позоришту, и друго, да се тај феномен у односу на доминантне актуелне токове српске драматургије појављује као атрактиван, убедљив и добродошао – изузетак. Због чега је то тако, настојаћемо да предочимо кроз једну сумарну анализу главних карактеристика и вредности Хубачевог драмског рукописа, које се манифестују кроз пет остварења од којих је састављена ова књига.
Када се поменути опус сагледа са опште жанровске тачке гледишта, очигледно је да се унутар њега – дабоме, на нивоу хипотезе – могу сагледати две основне тенденције: условно би комедиографској/комичкој припадала дела ’Ајдуци су опет међу нама и Отмица и вазнесење Јулијане К, док се у врсту реалистичке драме са трагичким импликацијама могу сврстати Ближи небу и Берлински зид; да таква подела има своја ограничења (и скривене „ограде“), посведочиће – како ћемо мало касније видети – и драма Бизарно (...)
Светислав Јованов, одломак из Поговора „Игра ствари, ствар игре“

Вест постављена: 13.11.2012

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
ТЕАТРОН 158-159


Тема броја носи исти наслов као и 14. Међународни симпозијум позоришних критичара и театролога - Глумац је мртав, живео глумац! У новом броју часопис доноси избор од неколико најсвеобухватнијих и најпровокативнијих научних излагања с овог скупа. Главно питање је да ли је и како данашњи глумац оспособљен за оно позориште у којем треба да игра нешто битно другачије од драмске фикције.
У рубрици Огледи Наташа Делач разматра две фазе критичарског рада Мухарема Первића, до одласка из Политике и по повратку у њу.
Стални критичари Театрона, Олга Димитријевић, Слободан Обрадовић и Иван Меденица, пишу о представама које су обележиле, свака на свој начин, завршетак прошле сезоне у београдским позориштима: као највећа, али и дискутабилна политичка и уметничка провокација (Зоран Ђинђић), уметнички захтевна продукција за младе или носталгичне (Маја и Ја и Маја) или конвенционално осавремењивање велике класике (Мизантроп).
У овом броју публика у Србији има прилику да се први пут упозна с Волфрамом Лоцом, једним од најпроминентнијих немачких драматичара млађе генерације и његовим текстом писаним у традицији антидраме Адреса свемир – неколико порука (превод Бојана Денић).

Учествују
Ксенија Радуловић и
Иван Меденица

петак, 5. октобар 2012. у 19 сати


Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 03.10.2012

 
ВЕЧЕ - ПОЗОРИШТЕ У СЕЋАЊУ САВРЕМЕНИКА
ВЕРА КОСТИЋ, примабалерина и кореограф


Удружење балетских уметника Србије и
Музеј позоришне уметности Србије


Примабалерина, Вера Костић, као јака сценска личност, виртуозном техником, изразитим темпераментом и екстравагантношћу улога, носила је врхунски класични репертоар, одражавајући несвакидашњу уметничку индивидуалност. Трагалац за неконвенционалним изразима и формама, и њихов творац, Вера Костић је пре свега била кореограф драмских балета, познавалац и сликар људске драме. Обједињујући неокласични балетски израз са савременим играчким правцима, наступајући са новим темама и оригиналним виђењима, Вера Костић је експресивним играчким језиком транспоновала унутарње емоције ликова, а адекватним метафоричним језиком трагичне, често апсурдне ситуације.

Сећајући се велике уметнице, о њеном раду и специфичном кореографском изразу говориће њене дугогодишње колеге и сарадници:

Лидија Пилипенко
Вишња Ђорђевић
Магдалена Јанева
Соња Вукићевић
Соња Лапатанов

Уводна реч: Ксенија Радуловић, директорка Музеја

Петак, 20. април 2012. у 19 сати



Овим догађајем се наставља циклус вечери посвећен истакнутим балетским уметницима, које ове две институције организују од 1996. године у оквиру циклуса Позориште у сећању савременика. Уједно, ово је један од програма којима УБУС у 2012. години обележава 50 година постојања.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 17.04.2012

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ЈУНАК И СУДБИНА


Поетика немачке романтичарске трагедије

аутор др Светислав Јованов


Тематски оквир ове студије је истраживање феномена субјекта и жанра, конкретан предмет представља однос између јунака (манифестације субјекта) и судбине (манифестације поретка) у трагедији као жанруpar excellence – и то на примеру њеног последњег целовито оствареног обрасца – немачке романтичарске трагедије. У уводном делу аутор формулише опште методолошке поставке теорије жанра, а потом даје историјско-критички преглед основних елемената и односа у жанровским обрасцима античке и Шекспирове трагедије. У средишњем делу студије, анализирају се елементи јунака и универзалног поретка или судбине – релација трагичког сукоба – у репрезентативним трагичким остварењима немачког романтизма: Егмонту Јохана Волфганга фон Гетеа, Валенштајну Фридриха Шилера и Дантоновој смрти Георга Бихнера. Циљ студије Светислава Јованова је да се покаже како су трагичари немачког романтизма – тежећи да, с једне стране, прикажу сукоб модерног трагичког јунака као потпуно аутономне, слободне и самосвесне индивидуе с историјом као новом судбином, а да, с друге стране, за уобличење таквог сукоба искористе обележја јунака и судбине типична за античку и шекспировску трагедију – одлучујуће утицали на развој и перспективе модерне трагедије, а тиме и на модерно схватање субјекта и жанра.

Учествују
др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. на Филозофском факултету у Новом Саду
др Иван Меденица, проф. на Факултету драмских уметности у Београду,
др Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја
Ксенија Радуловић, директорка Музеја

Уторак, 17. април 2012. у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 17.04.2012

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ПАКЛЕНА МАШИНА - Жан Кокто


Нови превод - Гордан Маричић

Драма која се без комплекса бави Едиповим комплексом, у новом преводу Гордана Маричића. Ово издање припремила је Издавачка кућа "Конрас" у сарадњи са Француским културним центром у Београду.

"Чувен као ретко који писац, хваљен и нападан, Кокто ће по свој прилици тек са годинама стећи у француској књижевности место које му припада. Тек кад буде заборављен као шарени харлекин, јасније ће се у својој лепоти и снази указати као писац" - М. Павловић

Учествују:
Зоја Бојић - историчар уметности,
Нина Савчић - филолог,
Милица Симић - преводилац и
Гордан Маричић
Одломке из књиге чита Данијела Угреновић - глумица


Понедељак, 19. март 2012. у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 16.03.2012

 
ВЕЧЕ
ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО РАДОМИРУ РАДЕТУ ВУЧИЋУ


"Током играчке каријере Вучић се истицао складношћу своје фигуре, лаким скоковима и нечујним доскоцима, искреним вајањем сваке своје улоге у чијем се изванредном низу посебно истицао романтични, топао и искрен лик Дон Хозеа, за којег је и он и љубитељи његове отмене и осећајне игре сматрали његовом најбољом креацијом.
Био је изузетно поуздан партнер највећим балеринама наше сцене, а памти се у аналима Народног позоришта да је са чувеном руском балерином Наташом Бесмертновом одиграо , само после једне пробе, уз њене похвале захвалности, Зигфрида у Лабудовом језеру." (М. Зајцев)
Сећајући се истакнутог балетског уметника, о његовом раду и тумачењу насловних улога, говоре:
Соња Лапатанов,
Вишња Ђорђевић,
Лидија Пилипенко,
Милица Зајцев и
Милица Бјелић
Уводна реч Ксенија Радуловић, директорка Музеја

петак, 2. март 2012. у 19 сати


Вест постављена: 28.02.2012

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
ТЕАТРОН 156-157


У овом броју Театрона објављујемо други и завршни део темата Ново политичко позориште, започет у претходном броју. У том контексту објављујемо текстове о ауторским опусима Б. Србљановић, М. Марковић, разговор с драмским писцима нове генерације (М. Пелевић, М. Богавац. Ф. Вујошевић), прилоге о документарном театру, репертоарским ангажманима, платформи Теорије која хода.
Поред осталих прилога, представљамо и драму Гребање (или како се убила моја бака) младе списатељице Тање Шљивар, добитнице Михизове и награде Слободан Селенић за најбољу дипломску драму на Факултету драмских уметности у Београду.

понедељак, 20. фебруар 2012. у 19 сати

Учествују:
Теофил Панчић,
Филип Вујошевић,
Иван Меденица и
Ксенија Радуловић

Вест постављена: 26.02.2012

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
БИБЛИОТЕКА ДРАМСКА БАШТИНА XIII коло


Музеј позоришне уметности Србије, са повременим прекидима, од 1960. године издаје у библиотеци „Драмска баштина“, најпре, сва извођена, а до сада необјављена драмска дела писана на српском језику, као и она објављена у недоступним часописима или у малим, раритетним тиражима, како би их учинио доступним савременим љубитељима драмске књижевности и позоришне уметности.
"Сва наша позоришта била су и јесу свесна важности домаће драме. За разлику од стране , која, чак и кад је најбоља, остаје донекле туђа и нашем гледаоцу и нашем извођачу"... (С. А. Јовановић)

У XIII колу, у пет књига, објављујемо следеће ауторе и драме:
Мојсије Живојиновић, "Скитничка конфузија" или "Несторово покајање"
Милан Јовановић Морски, "Несуђени"
Мита Калић, "Обмана"
Сремац и Брзак, "Ивкова слава", по приповеци С. Сремца
Александар Илић, "Кабарет Код две хемисфере"


У промоцији учествују приређивачи драма:
Марта Фрајнд, Горан Максимовић, Станиша Војиновић
Олга Марковић – уредник библиотеке
Ксенија Радуловић директор Музеја

промоција је у понедељак, 10. октобра у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 05.10.2011

 
СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ
НАГРАДA "ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ"


Компанија "Новости" и Музеј позоришне уметности Србије позивају Вас да присуствујете свечаном уручењу наградa проглашених одлуком жирија на 56. Стеријином позорју:

"Зоран Радмиловић" за глумачку бравуру – НИКОЛА ЂУРИЧКО
за улоге у представи Метаморфозе, текст: по Овидију, Александар Поповски, Јелена Мијовић, режија Александар Поповски, Југословенско драмско позориште, Београд

"Зоран Радмиловић" за епизодну улогу – НЕБОЈША ИЛИЋ
за улогу Жаркића Дупедавца у представи Пазарни дан Александра Поповића, режија Егон Савин, Позориште Атеље 212 Београд

жири: Ксенија Радуловић, театролог, Београд (председник), Даринка Николић, позоришни критичар, Нови Сад, Зорица Пашић, новинар, Београд



Уручење награда je у понедељак, 03. октобра 2011. у 19 сати



Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 28.09.2011

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ДИЈАЛОГ О ДОБРУ И ЗЛУ


Разговори писца и глумице
портрет Ђорђа Лебовића ауторке Злате Лебовић – драмске уметнице, равноправног саговорника и животне сапутнице писца Ђорђа Лебовића

Издање Позоришног музеја Војводине из Новог Сада

среда, 28. септембар 2011. у 19 сати

уводна реч
Биљана Нишкановић, уредник
о књизи говоре
Иван Ивањи, Јован Ћирилов, Филип Давид,
Јовица Аћин, Марко Манојловић и аутор
одломке из књиге чита:
Павле Пекић


"После сјајног, узбудљивог и потресног аутобиографског романа Семпер идем,
објављеног постхумано, ево сада смо добили још једну изузетну и драматичну исповест писану у облику дијалога, разговор између Ђорђа Лебовића и његове супруге, глумице Злате Лебовић. Из овог разговора можемо сазнати много непознатих детаља о Лебовићевој породици, његовом одрастању, али такође и о ужасима у једном од најстрашнијих логора смрти (Аушвиц), о томе како су настале његове антологијске драме и приче (неке још не објављене), приче о животу и смрти, о добру и злу, све испричане без патетике, без апстракција, дубоко животне, непорециво истините. "
Филип Давид

Вест постављена: 21.09.2011

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
МЕЂУНАРОДНЕ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ У БЕОГРАДУ. БИТЕФ 1967–2007


аутор књиге Наталија Вагапова

промоција се одржава у уторак, 20. септембра у 12:00 сати

говоре
Јован Ћирилов
Ксенија Радуловић
и ауторка


О КЊИЗИ
Сећам се како је у сезони 1968/1969. Москву и тадашњи Лењинград, сада Санкт Петербург, уздрмао Атеље 212 са својим, за тадашњу руску – совјетску, публику, апсолутно новим, модерним репертоаром, а на челу са славном Миром Траиловић. За то гостовање Атељеа 212, писала сам уводни чланак за програм. Упознала сам Миру и њене глумце. Тада сам сазнала и за Битеф. Тада је настао мој животни театролошки сан – написати књгу о Битефу. Међутим, из познатих идеолошких разлога, остварење тог сна трајало је дуго. Таква „сумњива“ тема, везана за један са више страна слободан и слободарски фестивал, није могла да опстане у плану државног института. Нисам губила време. Радила сам на ,,мирнијим” темама, али сам се успут, у септембру провлачила кад год сам могла. Долазила сам у Београд у саставу делегација, на академске студије и тако даље. Наша, совјетска, углавном руска позоришта, ипак су све чешће била виђена на Битефу, где су освајала гран при и друге награде. Све сам то описивала за руске читаоце, који нису били толико упознати са међународном ситуацијом. Моја књига је упућена данашњим Русима – студентима театрологије, који тада још нису били ни рођени. Биће ми драго ако осете атмосферу тих година када је готово све било забрањено, а ипак се живело и пркосно и весело. То осећање су наши позоришни људи тада доносили из Београда и свако озбиљно позориште се старало да покаже своју продукцију Јовану Ћирилову кад је он, као стручњак за источни правац Битефа, долазио код нас.
Посебно поглавље у књизи посвећено је политичком театру различитих земаља, од 60-их до 90-их година. Затекла сам и позориште отвореног политичког протеста, и такозвану митолошку драму са протестним подтекстом као и поставке класике са пуно алузија и многе друге форме друштвеног ангажмана у сценској уметности. Све сам то могла да видим после Горбачовљеве перестројке у СССР-у. Тема Битефа добила је своје место у званичном плану нашег института. После сваког од мојих путовања у Београд, настао би нов чланак за московску штампу. Мира и Јован су стекли поверење у мене, и то ми је дало импулс за даљи рад. Све што сам могла лично видети на Битефу, и постмодерна, и класика на нов начин, и кореодрама, и нови „театар суровости” и префињени пост-постмодернизам – описано је и анализирано у шест поглавља моје књиге. Нисам ни покушавала да будем непристрасна. Ако се читалац не сложи са неким од мојих оцена, то је његово право. А моје је право да изнесем своје мишљење. Најобјективнији део књиге садржан је у хронолошким таблицама, у којима сам настојала да прикажем Битеф на фону – или у склопу – светских културних и политичких догађаја, укључујући и бурну историју Балкана. Прича је допуњена скромним, црно-белим сликама. Штета што нису тако луксузне као оне у српском издању, чији је уредник Јован Ћирилов а дизајнер Слободан Машић. Ипак, и те црно-беле могу да дочарају импресију о представи. За Битеф је везан један од најсрећнијих периода мог живота који, надам се, неће бити завршен публикацијом ове студије. У једном од својих интервјуа, назвала сам Битеф позоришном лабораторијом Европе. Заиста, поред дивних представа велемајстора европске режије, овде се озбиљно а ненаметљиво спроводи високопрофесионална театролошка делатност. Уметност формирања програма сваке године, округли столови, интерактивни рад са публиком, дивни каталози и, најзад, састављање свакодневних билтена – све то представља један, природним путем настао систем, који заслужује да буде цењен и чуван. Не могу да не поменем два стална посматрача Битефа, Владимира Стаменковића и Мухарема Первића. Њихове студије не може заобићи ниједан историчар Битефа, као ни београдског културног живота у целини.
Наталија Вагапова

Вест постављена: 16.09.2011

 
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА
ТЕАТРОН 154-155


Ново политичко позориште – наслов је темата новог броја часописа Театрон. У савременом добу, ако жели да активно делује, театар треба да преиспитује властите уметничке стратегије. Више није довољно да се критички покрећу социјално-политички проблеми, већ је неопходно искушавати и саму театарску ситуацију, рецимо у односу глумаци - публика: уместо класично схваћеног појма политичког позоришта, постоји и постдрамска политичност театра, како је види Ханс - Тис Леман.
Непосредан повод за покретање ове теме је компаративно искуство у региону (рецимо, представе редитеља Оливера Фрљића и Борута Шепаровића у којима се проблематизују нека од најосетљивијих питања савремене Хрватске). Аутори темата су Иван Меденица, Наташа Говедић, Ана Вујановић, Оливер Фрљић, Андреа Томпа, Примож Јесенко, Атила Антал.
Поред осталих рубрика, у новом Театрону објављена је и једна од најпознатиојих драма Томаса Бернхарда, Театармахер, у преводу Дринке Гојковић.

петак, 8. јули 2011. у 19 сати
учествују:
Дринка Гојковић
Ксенија Радуловић
Иван Меденица


Вест постављена: 11.07.2011

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
КЛАСИКА И ЊЕНЕ МАСКЕ аутор Иван Меденица


Музеј позоришне уметности Србије представља театролошку студију Класика и њене маске, модели у режији драмске класике, аутора Ивана Меденице – професора, театролога и позоришног критичара. Издавач књиге је Стеријино позорје.

У промоцији учествују:
проф. Светозар Рапајић
проф. др Новица Милић
Светислав Јованов – уредник издања
аутор

понедељак, 13. 06. 2011 у 19 сати


"Поузданим методолошким приступом, ослањајући се, најчешће дијалектички и полемички, на обимну научну литературу, Меденица успоставља чврсту теоријску, али могло би се рећи и драматуршку конструкцију свог истраживања. Сходно научном императиву анализе и синтезе, па самим тим и потребом за распоређивањем и класификовањем материје која се истражује, он конституише сопствену типологију модела у режији драмске класике... Иако његова књига представља и дијалог са ауторитетима савремене театрологије, он не пада у замку неких, пре свега француских теоретичара, који своје тезе постављају као неку Прокрустову постељу, очекујући да се материја коју обрађују прилагоди, чак и насилно, њиховој теорији, уместо да то буде обратно. За Меденицу је предмет изучавања важнији од метода, па зато он примењује метод који је флексибилан и еластичан, без аподиктичних тврдњи, схватајући позориште као живу материју, која не нуди дефинитивне одговоре, али вечно поставља питања. Из свих ових разлога његова књига није само од научног интереса. Она може бити од значаја за различите практичне театарске посленике, пре свега редитеље, али и сценографе, костимографе, глумце, а пре свега за младе позоришне уметнике, којима може помоћи у расветљавању огромне разноликости у путевима савременог стварања, али и у освешћивању сопственог позоришног пута."
Светозар Рапајић


Вест постављена: 10.06.2011

 
КОНЦЕРТ УЧЕНИКА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ "СТАНКОВИЋ"
КОНТРАБАС - КЛАСА ПРОФЕСОРА АЛЕКСАНДРА МИЉКОВИЋА


Александар Петровић (Н. Бакланова - " Успаванка")
Милош Ђорђевић (Глинка - "Ветар шуми", Корели - "Гавота")
Војин Даутовић (Кусевицкиј - "Хумореска", Капуци – Концерт, први и други став)
Анђела Јовановић (Димитреску - "Сељачки плес")
Невена Станић (Капуци - концерт, први и други став; Новосел - Капричо бр.5)

специјална гошћа концерта
Ленка Милојевић, виолина (Чајковски - Наполитанска игра)
корепетитор Наташа Недељков

понедељак 23. мај 2011. почетак у 19:00 сати

Александар Миљковић(1975) студирао је контрабас у Београду, Америци, Шведској; постдипломске студије у Шпанији. Одржао је више солистичких концерата и јавних наступа у Србији и другим земљама. Посебно се издваја концерт у Бечу уз подршку Министарства Културе Републике Србије. Предаје контрабас од 2002. у Музичкој сколи "Станковић". Његови ученици одржали су више солистичких концерата од којих се издвајају они у СКЦ - у, Културном Центру Београда, на Маракани - стадиону ФК Црвена Звезда… Његови ученици похађају многе престижне академије широм света.

Погледајте галерију слика >>>

Вест постављена: 16.05.2011

 
Промоција часописа
ТЕАТРОН 152 - 153


Постредитељско позориште и / или нове редитељске праксе II

Учествују:
АЛЕКСАНДРА ЈОВИЋЕВИЋ
КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ


... Основна хипотеза темата, заснована на примерима из праксе представљеним овде, је да је позориште прошло дуг пут и трансформацију од такозваног редитељског позоришта 20. века до такозваног постредитељског или још прецизније, не-редитељског позоришта на почетку 21. века. У целокупном темату се такође разматра и отворено питање недостатка концепта за естетске, етичке, политичке, економске и теоријске импликације које овај феномен представља. Закључци се заснивају на интервјуима са савременим редитељима, кореографима, визуелним и перформанс уметницима, без обзира на то да ли њихов рад на одговарајући начин потпада у категорију позоришне режије, или управо због тога што њихов рад представља веома јаку критику неких конститутивних елемената традиционално дефинисане позоришне режије...
(одломак из Уводника)

Вест постављена: 28.12.2010

 
КАКО НАСТАЈЕ ДИГИТАЛНИ МУЗЕЈ?
60 ГОДИНА МУЗЕЈА ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ


Уместо класичне прославе јубилеја – 60 година од оснивања – Музеј позоришне уметности Србије организује радно обележавање шест деценија постојања: презентацију електронске базе података позоришта у Србији, пројекта који обједињује све релевантне податке и грађу везану за позоришни живот у Србији, од професионалних почетака до данас.
База обухвата све сегменте театарске уметности (личности, репертоаре, фестивале) и музејску грађу. До сада су унети подаци везани за једанаест и по хиљада театарских личности, четири и по хиљаде представа, дигитализован је целокупан фонд од двадесет хиљада позоришних критика из Хемеротеке Музеја, а у току је процес дигитализације Збирке програма и плаката. Већ сада можете погледати преко четири стотине дневних листа београдског Народног позоришта из периода после Првог светског рата.
Овај пројекат представља информациону историју позоришта смештену у савремени дигитални домен, својеврсну спрегу реалног и виртуелног музеја.

Презентација „Како настаје дигитални музеј?“
понедељак, 29. новембар 2010. у 12 сати

Небојша Брадић, министар културе Републике Србије
Ксенија Радуловић, директор Музеја позоришне ументости Србије
Ирина Стојковић Кикић, аутор и координатор пројекта
Милан Милошевић, сарадник

Вест постављена: 01.12.2010

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
МУЦИ - ЉУБОМИР ДРАШКИЋ ИЛИ ЖИВЕТИ У ПОЗОРИШТУ


Музеј позоришне уметности Србије , поводом дана рођења Љубомира Муција Драшкића, представиће у понедељак, 21. 06. 2010. на Великој сцени Атељеа 212 монографију о овом уметнику, редитељу и дугогодишњем управнику позоришта Атељеа 212. Издавач књиге је Музеј позоришне уметности Србије, а реализацију монографије омогућило је Министарство културе Републике Србије. У промоцији учествују: Кокан Младеновић, Ксенија Радуловић, Рената Улмански, Светлана Бојковић, Небојша Брадић, Петар Краљ и Гордан Кичић.

Монографија Муци - Љубомир Драшкић или живети у позоришту аутора Феликса Пашића је несумњиво посебне вредности јер је настала из дугогодишњег бављења овим великаном српске и југословенске режије. Љубомир Драшкић је рођен 20. 06. 1937. у Загребу. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове Посете старе даме , па Опере за три гроша... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти 24. 01. 2004.

Остаће упамћен по режијама: Картотека , Ружевич, 1962; Краљ Иби, Жари, 1964; Радо иде Србин у војнике, Ћосић, 1969; Пурпурно острво, Булгаков, 1972; Маратонци трче почасни круг иРадован III, Ковачевић, 1973... па све до последње режије, Грађанин племић, Молијер, 2003.

Вест постављена: 27.10.2010